ŠTA LJUDI DA RADE KADA PADA KIŠA? Stanice često nemaju nadstrešnice, a kakva je procedura za motažu "PEČURKI"?

Popularne narandžaste pečurke na autobuskim stajalištima odavno se zamenjuju modernim, koje imaju i bočnu zaštitu od vetra i digitalna obaveštenja o dolascima autobusa. Ali ima stanica na kojima nema ni jednih ni drugih. Zaštita su od kiše, sunca, vetra. Kako putnici mogu da traže da i njihova stanica dobije jednu "kućicu"?

Autobuska stanica u Ulici Zdravka Čelara, iz daljine, preko puta ulice, nije uočljiva jer na tom mestu nema nadstrešnice.

Anketirani građani smatraju da je veći problem što nema klupe pod nadstrešnicom i da bi trebalo da je stave.

Trenutno, stanice bliže centru grada uglavnom su natkrivene, ali periferija zaostaje. Razlog su kako tvrde nadležni, uglavnom tehničke mogućnosti. A šta to konkretno znači?

"U gradu na teritoriji 10 gradskih opština, blizu 50 odsto stanica je pokriveno nadstrešnicama, dok je u prigradu taj broj nešto manji i kreće se negde oko trećine natkrivenih lokacija iz razloga tehničkih uslova koji su skromniji u prigradskoj zoni. To je najčešće situacija tamo gde imamo trotoare uže od dva metra, prosto tu nije moguće ugraditi nadstrešnicu", kaže Nenad Smilić iz Sekretarijata za javni prevoz.

Procedure su sledeće. Zahtevi za montažu nadstrešnica podnose se opštini, a potom prosleđuju gradskom sekretarijatu. Nakon toga sledi procena stručnih službi.

Kako kažu nadležni, važno je koliko ima putnika i koliko linija tuda prolazi, ali postoje i mesta gde svakako nije izvodljivo postaviti nadstrešnicu.

Inače, od 5.400 stanica na široj teritoriji Beograda ukupno je natkriveno nešto manje od polovine, a kako kažu u Sekretarijatu, idealno bi bilo 65 procenata. Nadajmo se da su to planovi koji će biti ostvareni.

(Espreso/RTS)