INFLACIJA DOŠLA DO 7,5 ODSTO, OSNOVNE NAMIRNICE NAJVIŠE POSKUPELE! Ipak, postoji nada za DOBRU VEST

Međugodišnja inflacija dostigla je nivo od je 7,5 odsto i to je brojka koju nisu mnogi očekivali. Loša vest je i da su tolikom rastu cena najviše doprinela poskupljenja hrane i to osnovnih životnih namirnica, ali dobra da bi inflacija mogla da krene da pada polovinom naredne godine.

Poskupljenja imamo i na mesečnom nivou - u odnosu na oktobar ove godine, cene su rasle u proseku za 0,9 odsto.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proteklih godinu dana cene hrane i pića su u proseku su rasle 11,4 odsto. Konkretno, hleb je poskupeo 10,4 odsto, meso 14,1 odsto, ulja i masti 22,5 odsto, voće 16,9 odsto, a povrće 20,5 odsto.

Rasle su i cene alkohola, kirije, komunalija, materijala za popravku...

Poskupljenja u % za godinu dana

Alkohol i duvan 6

Kirija 4,7

Snnabdevanje vodom i komunalije 6,6

Usluge i materijal za popravku 9,9

Električna energija, gas i druga goriva 6,9

Struja 8,2

Gorivo i automaziva 24,3

Frizerske usluge 10,5 odsto

Iz NBS imaju i dobre i loše vesti u pogledu daljih poskupljenja, ali i novih rizika.

Navode da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće iznad gornje granice inflacije od 3 odsto ± 1,5 odsto, sve do sredine 2022. godine.

- Očekujemo da će inflacija vrhunac dostići krajem tekuće i početkom naredne godine i da će od drugog tromesečja naredne godine biti u postepenom padu. Sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja, saopšteno je iz NBS.

Oni su istakli da se rizici u pogledu inflacije u narednom periodu odnose na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka, kao i efikasnost rešavanja problema globalnih lanaca snabdevanja.

- Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, kažu iz NBS.

Iz NBS navode i to da je međugodišnja bazna inflacija (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta) i na koju utiču mere monetarne politike u, bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 3 odsto, i dodaju da to ukazuje na privremenu prirodu pritisaka na cene.

Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko 2 odsto, a očuvanje bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, poručuje centralna banka.

U svetu još gore

Prema podacima Destatista, inflacija u Nemačkoj se u novembru popela na 5,2 odsto na godišnjem nivou, nakon 4,5 odsto u oktobru.

- Stopa inflacije porasla je šesti put zaredom i u novembru je dosegnula najviši nivo u ovoj godini, rekao je predsednik Destatisa Georg Thiel.

U Velikoj Britaniji cene su najviše u poslednjih 10 godina, a inflacija se u odnosu na oktobar kada je iznosila 4,2 odsto, u novembru popela na 5,1 odsto.

Sa druge strane Atlantskog okeana u Sjedinjenim Američkim državama, stopa inflacija je oborila rekord i popela se na nivo nezabeležen u poslednjih 39 godina. Međugodišnja inflacija u SAD je u novembru iznosila 6,8 odsto.

(Espreso/Blic)