POSTOJI LI MOGUĆNOST DA UBICA NASLEDI ŽRTVINU IMOVINU? U nekim situacijama ni TESTAMENT ne pomaže

Zakon o nasleđivanju tretira zločince kao da uopšte ne postoje, tačnije – kao da su umrli pre ubistva svoje žrtve. Ali, šta ako naslednici pronađu u dušeku pokojnika veliku sumu gotovine.

Kakvo rešenje o nasleđivanju treba doneti u slučaju kada je žena ubila muža? To je bilo jedno od pitanja notara na petom godišnjem savetovanju javnih beležnika održanom prošlog vikenda na Kopaoniku.

Onaj ko je ubio ostavioca – nedostojan je da bude njegov naslednik. Takvi slučajevi već su zabeleženi u praksi notara u Srbiji. Ako žena ubije muža, ona ne može da nasledi njegovu imovinu, a takav slučaj, spomenuto je na savetovanju, zabeležen je u filmu „Gučijevi”, koji se upravo prikazuje u bioskopima kao senzacionalna priča o „ubistvu, ludilu, glamuru i pohlepi”, piše Politika.

Žena koja je naručila ubistvo muža, kao u filmu, takođe ne može biti naslednik. Bez obzira na to da li je iza žrtve zločina ostalo basnoslovno bogatstvo, ili samo nešto malo novca i stan u kome su zajedno živeli, žena ne može da nasledi muža ako je kriva za njegovo ubistvo.

Isto tako, muž nasilnik ne može da nasledi ženu koju je usmrtio, a to je u našoj zemlji mnogo češći slučaj. Od početka ove godine u Srbiji je ubijeno 19 žena. Pored toga što krivce očekuju dugogodišnje kazne zatvora, pa i doživotna robija, oni ostaju i bez imovine koju je imala njihova supruga, kao i bez svoje imovine koju bi supruga nasledila da je ostala u životu. Zakon o nasleđivanju tretira ovakve zločince kao da uopšte ne postoje, tačnije – kao da su umrli pre ubistva svoje žrtve.

- Nedostojan naslednik se tretira kao da ne postoji. Ako muž ubije ženu ili žena muža, naslednicima se oglašavaju njihova deca. Ako javni beležnik ima pravosnažnu presudu krivičnog suda, kojom je utvrđeno da je osoba iz kruga naslednika ubila ostavioca, ona ne može da nasledi pokojnika, ni na osnovu zakona, ni na osnovu testamenta, ni na osnovu legata. Ta osoba se vodi kao da je umrla pre ostavioca i nigde se ne računa njen nasledni deo - objasnio je javnim beležnicima dr Dejan Đurđević, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Ako su, na primer, iza ubijene žene, ostali osuđeni muž i dvoje dece, imovina se ne deli na tri dela, nego na dva, čak iako je reč o stanu koji je bio u vlasništvu osuđenog.

Ukoliko ostavilac nema decu, naslednicima će biti oglašeni drugi najbliži srodnici – roditelji, braća i sestre.

Javni beležnici su postavili još jedno zanimljivo pitanje – šta raditi u situacijama kada naslednici umrlog prijavljuju gotov novac kao deo zaostavštine.

Dakle, nije reč o novcu na bankovnom računu, već o kešu koji se našao u takozvanoj slamarici ili najčešće u nekoj tajnoj fioci koja je bila pod ključem. Nisu baš česti slučajevi, kao u domaćim serijama, da se velike sume gotovog novca, pronalaze zašivene u dušecima i jastucima na kojima je za života spavao pokojnik.

Ocenjeno je da u takvim slučajevima treba obratiti pažnju da li naslednici koriste ostavinski postupak da operu svoj nelegalno stečeni novac i ulože ga u legalne tokove, tako što će se gotovina „ubaciti” u ostavinu, zajedno sa drugim pokretnim stvarima i nekretninama.

Postavilo se i pitanje da li treba popisivati novčanice, sa njihovim serijskim brojevima, ali je ipak zaključeno da nije na notarima da proveravaju poreklo tog novca. Do sada se nije pojavila neka veća suma, pa se polazi od pretpostavke da je pokojnik štedeo i nije uspeo da kaže naslednicima da ima „štek”. Ako je novčanice naveo u testamentu, onda nije sporno kako treba sprovesti uputstva o raspodeli ušteđevine. Međutim, ako testamenta nema, notar će uzeti izjave naslednika da su oni na određenom mestu u stanu pronašli gotov novac, čak i ako je reč o većoj sumi.

Nije se još desilo da naslednici prijave notaru kako su pronašli milion evra u stanu svog dragog pokojnika. Pretpostavlja se da u takvim slučajevima članovi ožalošćene porodice sami postižu dogovor o raspodeli novca, bez učešća javnog beležnika.

Ko je nedostojan za nasleđivanje

Ne može da nasledi onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao, zatim onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove testament ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio, a takođe i onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegov testament, ili ga je falsifikovao (kao u filmu „Maratonci trče počasni krug”).

Nedostojan je i onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć, navodi se u Zakonu o nasleđivanju.

Ostavilac može da oprosti nedostojnost, u određenoj formi. Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.

(Espreso/Telegraf)