RUSIJA POSLALA OŠTRO UPOZORENJE: Uslediće vojni odgovor

Rusija je danas saopštila da će možda biti primorana da rasporedi nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi kao odgovor na ono što vidi kao planove NATO.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u intervjuu za rusku novinsku agenciju RIA da će Moskva morati da preduzme korake ukoliko NATO odbije da se angažuje sa njom na sprečavanju takve eskalacije, prenosi Rojters.

Nuklearni projektili srednjeg dometa (INF) u Evropi bili su zabranjeni prema sporazumu iz 1987. godine koji su dogovorili sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan, što je u to vreme pozdravljeno kao veliko ublažavanje hladnoratovskih tenzija, navodi britanska agencija.

Vašington je napustio sporazum 2019. godine nakon što se godinama žalio da ruska strana krši taj pakt.

Rjabkov je rekao da postoje indirektne indicije da se NATO približava ponovnom razmeštanju INF-a, uključujući njihovu obnovu prošlog meseca.

"Nedostatak napretka ka političkom i diplomatskom rešenju ovog problema dovešće do toga da naš odgovor bude vojno-tehničke prirode", poručio je zamenik ministra.

NATO sa druge strane tvrdi da neće biti novih američkih projektila u Evropi i da je spreman da odvrati nove ruske rakete "odmerenim" odgovorom koji bi uključivao samo konvencionalno oružje.

"To će biti konfrontacija, sledeći talas, takvi sistemi pojaviće se kod nas. Trenutno ih nema, imamo jednostrani moratorijum, a pozivamo NATO i Sjedinjene Države da se pridruže ovom moratorijumu," apelovao je Rjabkov.

Takođe, u intervjuu za RIA agenciju, on je rekao da Rusija ima "potpuni nedostatak poverenja" u NATO.

"Oni sebi ne dozvoljavaju da urade bilo šta što bi na neki način moglo da poveća našu bezbednost, veruju da mogu da deluju u svoju korist, a mi jednostavno moramo sve ovo da progutamo i da se nosimo sa tim. Ovo se neće nastaviti," istakao je Rjabkov.

Ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Džo Bajden održali su prošle nedelje dvočasovne razgovore o ukrajinskoj krizi i zahtevu Moskve za, kako to Rusija naziva, pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama Zapada.

Rjabkov je rekao da će Rusija u narednim nedeljama predstaviti svoje naknadne predloge Sjedinjenim Državama, a možda i drugim zemljama NATO.

Oglasio se i Borelj

Šef diplomatije EU Žosep Borelj upozorio je Moskvu da će snositi političke i ekonomske posledice ukoliko preduzme agresiju prema Ukrajini.

”EU je ujedinjena u podršci ukrajinskom tretiorijalnom integritetu i suverenitetu. Ministri su jasno poručili da će svaka agresija protiv Ukrajine imati politicke posledice i visoku ekonomsku cenu za Rusiju”, izjavio je Borelj.

On je nakon sastanka Saveta ministara spoljnih poslova EU ocenio da je trenutno najbitnije izbeći sukob na granici između Ukrajine i Ruske Federacije.

On navodi da se u EU vode motom ”pripremamo se za najgore, a očekujemo najbolje” kada je reč o nagomilavanju vojske sa obe strane rusko-ukrajinske granice.

”Sada smo u situaciji kada želimo da izbegnemo krizu i bilo kakvu vojnu intrevenciju, jer ako do toga dođe teško će se zaustaviti”, upozorio je Borelj.

Dodao je da se EU dogovara sa transatlantskim partnerima kada je reč o mogućoj reakciji na krizu na granici između Ukrajine i Rusije.

On je najavio da će o ovom pitanju razgovarati i lideri EU na samitu koji se u četvrtak održava u Briselu.

(Espreso / Agencije)