DA LI NAS OČEKUJE EKSTREMNA ZIMA KAO 2012? Klimatolog Đurđević dao ODGOVOR i objasnio ZAŠTO nas je SNEG IZNENADIO

Sneg u decembru nije iznenađenje, ali kolaps u celoj Srbiji zbog snežnih padavina jeste. I to ono neprijatno. Zimska idila za samo jedan dan postala je noćna mora stanovništva širom zemlje.

Nestanak struje, vode, grejanja, oborena stabla, pucanje cevi, zavejani putevi, neprohodni pravci, odroni, kolapsi u saobraćaju... Nabrajanju nema kraja.

Ekstremne klimatske i vremenske pojave učestale su poslednjih nekoliko godina, a u prilog tome govore suše, poplave, toplotni talasi i talasi hladnoće.

Takav talas hladnoće u novembru je najavio meteorolog Marko Čubrilo koji je prognozirao obilne padavine, vetar i jak mraz. Prema njegovim rečima pravi udar hladnoće imaćemo u decembru i januaru. I to se u prvoj polovini decembra i obistinilo.

Kada je Beograd u pitanju, Čubrilo je tada najavio da bi u prestonici moglo biti između 13 i 18 dana sa snežnim pokrivačem na tlu što je oko prosečnih vrednosti ili malo više od toga. Ipak, znatno više u odnosu na protekle zime.

Zima 2020. godine ostaće upamćena kao treća najtoplija zima u Srbiji od 1951. godine. Za 2021. godinu najavljeno je nešto oštrije zimsko vreme.

Hronika najoštrijih zima u Srbiji

Iako kalendarski 2021. zima još uvek nije počela i pre zvaničnog datuma "pokazala nam je zube".

Nadamo se na neće oboriti najniži temperaturni rekord koji, prema podacima RHMZ-a, "drži" zima 1985. godine. Tada je 13. januara u Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni izmerena najniža temperatura u Srbiji - 39.5оC.

Najniže temperature u periodu 1961 – 1990. su registrovane u januaru i kreću se u intervalu od -35.6оC (Sjenica) do -21.0оC (Beograd), navode na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu je zabeležena 3. februara 1962. godine i iznosila je 80 centimetara.

Zabeleženo je i da je Mitrovac na Tari 17. februara 1984. godine imao 213 cm snežnog pokrivača.

Iste godine i na Kopaoniku je zabeleženo da je visina snežnog pokrivača iznosila 198 cm (merenja su od 1980. godine)

Prema podacima RHMZ, najhladnije zime u Srbiji bile su 1954, 1963, 1985, 1964. i 2003. godine.

Ove godine Srbija se zabelela 12. decembra, a ubrzo je sneg stvorio niz problema. Prema rečima stručnjaka razloga za brigu nema, jer, kako navodi klimatolog Vladimir Đurđević za Espreso, ništa specijalno se nije dogodilo.

- Sneg je pao kada mu je i vreme, a to su predvidele i prognoze. Količina snega koja je prethodnih dana pala je standardna za ovo doba godine.

Ipak, efekat iznenađanja kod velikog broja stanovnika Srbije nije izostao. Klimatolog Đurđević pojašnjava zašto.

- Poslednjih par godina zime su bile blage. Zato je ljude iznenadila ova epidoza snega koja je, u principu, standardna za zimski period. Efektu iznenađenja dodatno su doprineli neraskrčeni putevi, pa se stekao utisak da je ovo neka neuobičajena pojava, navodi klimatolog Đurđević.

"ako j' zima, jeste lav!" - "Bela apokalipsa" iz 2012. godine

Zima 2011/12. ostala je upamćena kao jedna od najhladnijih u skorijoj prošlosti. Talas hladnoće zahvatio je celu Evropu početkom januara, a temperatura se nije pela iznad 0°C više od jednog meseca.

Tada je u Srbiji proglašena vanredna situacija, a bilans snežne nepogode bio je vrlo tragičan. Do 9. februara od hladnoće je u Srbiji umrlo 15 ljudi. Na desetine hiljada ljudi širom zemlje bilo je odsečeno od sveta.

Spasilačke ekipe sa bagerima i drugom mehanizacijom pokušavale su da se probiju do zavejanih i zatrpanih ljudi.

Zima koja je toj nepogodi prethodila, bila je jedna od najtoplijih. Interesantno je i da je i protekla zima bila toplija od proseka, a da se ove godine i pre kalendarskog početka zime suočavamo sa snežnim padavinama na čiji obim nismo navikli. Sluti li to na zimu iz 2012. godine?

- Nema to veze. Ta vrsta predviđanja je nešto na šta se ne treba oslanjati kada su prognoze u pitanju. U meteorologiji se na drugačiji način pravi prognoza. Ne mora da bude pravilo da nakon tople zime sledeće godine bude veoma hladna. Zima 2012. godine bila je ekstremna, ali ništa ne ukazuje na to da će se nešto slično desiti i tokom ove zime, napominje Đurđević.

Vanredna situacija proglašena je u pet opština.

Po svemu sudeći ovo je bila samo uvertira u pravu zimu koja nas tek očekuje, a za koju svi treba da budemo spremni i ažurni. Ponajviše putari u celoj Srbiji kako bi putevi bili što prohodniji.

(Espreso)