MORBIDNI I JEZIVI KOMENTARI KRUŽE INTERNETOM, NE OSTAVLJAJU JE NA MIRU NI POSLE SMRTI: Ovo je "NEKROBULING"!

Surovo je blaga reč za pojedine komentare mladih koji se nižu nakon samoubistva jutjuberke Kristine Kike Đukić (21). Kristina je godinama trpela sajber nasilje i borila se protiv uvredljivih i pretećih komentara, a pravi šok usledio je kada su poruke pune mržnje nastavile da se šalju čak i posle njene smrti.

"Možda se ugušila dok je ku*ac pu*ila", "Slikaj je kako leži mrtva", "Ja do malopre dr*o na nju a sad saznam da je mrtva", samo su neki od sablasnih komentara ispod Kristininih objava.

Naročito je poražavajuće što su takvi komentari stizali sa profila jako mladih osoba i dece.

Sociološkinja Jelena Radović nazvala je ovaj fenomen nekrobuling, a on je, kako nam objašnjava, još jedan nivo nasilja na internetu i predstavlja nasilnike koji svoje nasilje ispoljavaju nad osobom koja je umrla.

- Surovi komentari ispod fotografije devojke koja je preminula prikazuju u punom sjajnu apsolutno nepoštovanje, saosećanje, potpuni nedostatak etike i vaspitanja. Komentari uglavnom dolaze od dece, mlađih generacija, koje je neko morao da nauči prvenstveno, kako da se ponašaju u oflajn životu, pa tako i u onlajn životu. Oba života su mladim generacijama podjednako važna! I ne samo mladima - upozorava Radović.

Još jedno upozorenje naročito je važno. Radović ističe da ovakav tip nasilja na internetu pokazuje da su se mnoge stvari otele kontroli kako roditeljima, tako i ustanovama.

- Nasilje na internetu je odavno sadašnjost, ma koliko mi kao pojedinci, ali i mi kao sistem bežimo od toga. Intenet je postao sastavni deo svakodnevnog života. I kako stalno ponavljam – neophodno je da se njime (internetom, onlajn nasiljem) bavimo kao pojedinci i kao društvo i da stajemo na put tome i kao institucije i to na svakodnevno, a ne samo kada se tragedija već dogodila. Svaki vid nasilja utiče na pojedinca i na njegovu okolinu, ali i na celokupno društvo. Ako sutra počnemo da se bavimo njime i ako tek sutra počnemo da se bavimo sopstvenom decom, a i nama samima (kao roditeljima, vaspitačima, nastavnicima, mentorima, državom i institucijama)... pa, kao što vidite, sutra itekako može da bude kasno - zaključuje ova sociološkinja.

I udruženja koja se bave problemom nasilja u društvu podsećaju da je uznemiravanje sa seksualnom konotacijom, koje je između ostalog trpela i Kristina Kika Đukić, veoma zastupljeno i tinejdžerke ga doživljavaju već od petnaeste godine.

- Pogodila nas je vest o tragično izgubljenom životu mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić i s tim u vezi podsećamo na neke važne podatke iz istraživanje o nasilju koje smo nedavno sproveli - piše u saopštenju Udruženja "Mame su zakon".

U tom istraživanju odgovore je dalo 970 devojčica i devojaka uzrasta od 13 do 19 godina i došlo se do zaključka da mlade devojke počevši od 15 godine života mnogo češće doživljavaju nasilje, sa posebnim akcentom na nasilje koje ima seksualnu konotaciju.

Ispitanice, njih 74 odsto, koje su izjavile da su doživele seksualno nasilje nije prijavilo nikome to što su doživele, a tek 11 odsto je reklo roditeljima i ispod 3 odsto nadležnim institucijama.

- Nasilje među vršnjacima se ne dešava samo na društvenim mrežama koje su otvorene i širokim masama dostupne, kao što su Tik Tok, Instagram, YouTube itd, već i u manjim zajednicama i grupama, kao što je na primer Viber ili What's Up, gde su im korisnici svakako poznati jer se često radi o drugarima iz razreda i uopšte vršnjacima - upozoravaju u ovom Udruženju.

Kazne za nasilnike na mrežama postoje, ali samo ako se žrtve osmele

Telegraf je istraživao i koje su kazne za nasilnike na društvenim mrežama, jer vlada mišljenje da će, šta god oni objavili, to proći nekažnjeno. Ali, ako se žrtva odluči da ih tuži sudu, i dokaže se da su širili mržnju i ugrozili je, sledi im i kazna, zatvorska ili novčana.

Kako su advokati objasnili za Telegraf.rs, postoje tri vrste prijava koje se mogu podneti za ugrožavajuće ponašanje na društvenim mrežama.

- Ukoliko je reč o pretnjama i širenju mržnje prema određenoj osobi, podnosi se krivična prijava za ugrožavanje sigurnosti. Ako je reč o uvredama, može se pokrenuti parnični postupak za naknadu štete usled povrede ugleda i časti. Treći postupak koji se može pokrenuti je za krivično delo proganjanje. To, recimo, može biti slučaj ako neko, protivno volji jedne osobe, uporno pokušava da stupi u kontakt sa njom i uznemirava je - objašnjava advokat krivičnog prava Ognjen Radić.

Ako pomišljate na samoubistvo ili imate takve misli, SOS linija klinike "Laza Lazarević" je 011/7777-000. Broj Centra "Srce" za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)