ŽELJKO SAMARDŽIĆ PROGOVORIO O ZDRAVSTVENIM PROBLEMIMA: "Nosim se sa tim kako znam i umem!"

Željko Samardžić se već duže vreme nije družio sa beogradskom publikom, te je odlučio da je krajem decembra iznenadi velikim koncertom. Tim povodom Željko je za Objektiv otkrio da jedva čeka da izađe na scenu, ali i da uprkos brojnim obavezama, mora da se nosi i sa bolešću.

Priča se da imate problema sa štitnom žlezdom…

‒ Jeste. To je jedna autoimuna bolest štitne žlezde koja stvara povremene probleme, ali čim sam krenuo sa redovnim terapijama, onda je sve u redu. Svako jutro popijem po jednu tableticu i to je to. Žene uglavnom obolevaju od te bolesti, ali eto, mene je zadesilo i nosim se sa tim kako znam i umem. Kasnije sam saznao da dosta mojih prijatelja ima Hašimoto sindrom, a ja sam ga imao dugo a da to nisam ni znao.

Snimili ste pesmu za koju kažu da podseća na stil Đorđa Balaševića. Da li vam to imponuje?

‒ Ko god je čuo pesmu, rekao je: „Jao, ovo mi mnogo liči na Đoleta.” To je za mene veliki kompliment, jer je Đole neponovljiv. Nažalost, otišao je na onaj svet, ne samo on nego i mnoge moje divne kolege.

Šta se dešava sa koncertima koji su se održavali Osmog marta?

‒ Osmi mart je uvek interesantan za koncerte, ali ja nisam vlasnik dvorana, pa da mogu da određujem kada će biti neki koncert i da znam kada je slobodan prostor. Uvek sam se prilagođavao. Ako ima neko sportsko dešavanje ili da je neko od kolega pre mene zakazao, izvolite, nema ljutnje. Mislim da ću ovaj Osmi mart pevati van Srbije.

Zbog tog 8. marta ste dobili nadimak „pola-čovek, pola-Osmi mart”, da li vam se on dopada?

‒ Da, ima istine u tome, ima. Ti osmomartovski koncerti su bili jako posećeni. Imao sam pet-šest Beogradskih arena, 40-ak koncerata u Sava centru.

Gde su vam brkovi?

‒ Brkovi su otišli, a možda se jednog dana vrate. Bilo je interesantno, a onda sam imao nekih problema sa kožom, pa mi je smetalo brijanje. Sada kad gledam te slike, moram da kažem da su me poprilično ostarili (smeh).

Kako je vaša supruga gledala na brkove?

‒ Supruga je dobila novog muža posle 40 godina braka (smeh). Maja i ja smo već 44 godine u braku i ako bog da, da doživimo i 50 godina, da proslavio zlatnu svadbu.

Pratite li „Zvezde Granda”?

‒ Ne uvek. Nekad me supruga zove, pa mi kaže: „Brzo dođi da čuješ kako ovaj peva.” Koncept takmičenja je prerastao u jedan šou-program pevača profesionalaca više nego amatera. Ljudi više prate šta će ko kome reći iz žirija nego to pevanje. Mnogo ima pevača, i neka ih ima. Za svakog ima mesta. Bolje da svi pevamo nego da tugujemo.

Koga biste izdvojili od mlađih kolega?

‒ Ja sam slab na Stevana Anđelkovića. Uporno želim da on napravi veliku karijeru. Mnogo mi je drag. Jako je vaspitan. Naš prvi susret je bio predivan. Ja sam sedeo u avionu, on mi je prišao sa „gospodine Samardžiću…”, a u tom avionu je bilo dosta njegovih kolega koji to nisu uradili. Milena Ćeranić je divno otpevala jednu moju pesmu. Morao sam da joj čestitam na tome. Dalje, slab sam na Milicu Todorović. Ona je jedan izuzetan vokal, peva vanserijski. Duhovita je, šarmantna. Pa zar mislite da bi nju Kusta uzeo da glumi da nema talenta i za glumu.

Da li ste razmišljali, šta biste bili da niste pevač?

‒ Verovatno bih pravio gitare. Ja sam gitaroman, pa eto, to bih radio.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)