TRAGEDIJA
PREMINUO MIŠA ŽIVOJINOVIĆ, TUGA!
Njegov „know how“ u ronjenju svi prepoznavali pa je dugo godina je vodio ronilački centar „Adriatic diving club“ Yugotursa na Babinom kuku (1986 -1990), a profesionilizam je kulminirao u projektu „Ponovo uspravni“ koji je napravio sa ciljem da hendikepirane osobe rehabilituje kroz ronjenje
Miša Živojinović preminuo je u Kanadi posle kraće bolesti
Postoje treneri u malim sportovima koji imaju autoritet i mogu se uporediti sa najvećim trenerima u velikim sportovima kao što su košarka ili fudbal.
Takav je bio Miša u ronjenju, u kome je bio neprikosnoven, ali zbog hermetičnosti samog sporta nije bio poznat velikom broju ljudi.
Međutim, ako uzmemo samo broj njegovi učenika onda je Miša bio veći od najvećih. Stotine ljudi je zahvaljujući Miši naučilo da roni.
U tom delu mu verovatno nije bilo ravnih, ne zato što je bio CMAS instruktor sa tri zvezde ili među prvim PADI instruktorima u bivšoj Jugoslaviji, već zato što je jednostavno znao da predaje i nauči ljude sve od medicine ronjenja do same veštine.
Bio je instruktor DAN za kiseonik i instruktor Jugoslovenskog crvenog krsta. Sve to je započeo kao Instruktor ronjenja, u Puli 1977 godine, položivši testove na Zagrebačkom sveučilištu. Možda je to bilo logično s obzirom na adrenalin koji je doneo još i vojske gde je bio u 63 padobranskoj brigadi.
Njegov „know how“ u ronjenju svi prepoznavali pa je dugo godina je vodio ronilački centar „Adriatic diving club“ Yugotursa na Babinom kuku (1986 -1990), a profesionilizam je kulminirao u projektu „Ponovo uspravni“ koji je napravio sa ciljem da hendikepirane osobe rehabilituje kroz ronjenje.
Iz tog vremena postoji film koji „Vertical again“ koji je dobio mnoga internacionalna priznanja i bio u zvaničnom programu na najpoznatijem međunarodnom festivalu u Antibima.
Bio je član Klub podvodnih sportova „URS“, a u Kanadu je otišao kao član ronilačkog kluba „Amfora“ Ipak, bio bi nepravedno ograničiti Mišine uspehe samo na ronjenje, jer je on podjednako voleo zimske sportove, gde takođe pokazao svoje znanje iz medicine, spašavanja, skijanja, ali i menadžerske sposobnosti, pa je u periodu od 1982. do 1986. bitno unapredio rad Gorske službe spašavanja, nametnuvši ih kao partnera Genexu, tada vodećoj kompaniji na Kopaoniku.
Možda o svemu najbolje govore reči profesora Slobodana Živanića, počasnog predsednika Udruženja za medicinu prota Srbije, upućenih svom kolegi na Naučnom institutu za rehabilitaciju Univerziteta u Torontu, gde je Miša trebalo da nastavi svoj rad sa hendikepiranima „ Gospodin Živojnović je pokazao temeljno razumevanje svih aspekata lečenja hendikepiranih učesnika.
(Espreso/Telegraf)