CENE NAMIRNICA DIVLJAJU! Stručnjaci otkrili da li nam opet PRETI INFLACIJA

Pre nekoliko nedelja Republički zavod za statistiku objavio je da je međugodišnja inflacija u oktobru dostigla 6.4 odsto.

Međutim, slična situacija dogodila se i u Nemačkoj, a kako navode stručnjaci, ovo je problem i svetske ekonomije broj jedan - Amerike. Amerika i Nemačka ovoliko veliku inflaciju nisu imali još od devedesetih godina prošlog veka. Gore od Aljaske do Australije, gde god zvanične statistike mere rast cena, ovih nedelja zabeleženo je da je inflacija oborila decenijske rekorde.

Milan Nedeljković, profesor FEFA fakulteta, ističe da je činjenica da postoji inflacija i da je visoka i u drugim zemljama, a da iz toga treba da izvučemo zaključak da je uzrokovana globalnim faktorima, kako u Americi tako i kod nas i da bi trebalo da se smiri sredinom naredne godine. Isti stav ima i Narodna banka Srbije.

Međutim, Miloš Vuković, portfolio menadžer iz Kanade nema tako pozitivnu prognozu. On smatra da ona inflacija nije prolaznog karaktera, navodeći da, čak ni predstavnici centralnih banka koji su tvrdili da je rast cena privremen, više to ne govore.

Administrativne mere, poskupljenja i zabrane

U Srbiji je 6.4 odsto inflacije prošog meseca dovelo do najvećeg rasta cena još od 2013. godine. U našoj zemlji poskupeli su saobraćaj, odeća, obuća, troškovi stanovanja, voda, struja, gas. Vlada je pre dva dana donela uredbu i ograničila cene osnovnih životnih namirnica, te tako tokom sledeća dva meseca ne smeju da poskupe šećer, brašno, ulje, mleko i svinjsko meso.

Time se postavlja pitanje da li će prodavci ovih namirnica sačekati da prođe ovaj period, ne bi li prodali proizvode po višoj ceni, kao i postoji i razlog za brigu da ih do tada na rafovima u prodavnicama neće biti dovoljno. Vlada Srbije je zbog toga uvela ograničenja. Novom uredbom količina robe koju proizvođači isporučuju trgovcima ne može biti manja od proseka koji je isporučen tokom poslednjih 12 meseci.

Međutim, to ograničenje ne važi za trgovce. Takođe, proizvođači i trgovci svoj trošak mogu i da nadoknade tako što će podići druge cene, one koje nisu zamrznute

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakuteta smatra da ovakve administrativne mere nikada nisu bile efikasne.

- Ipak, pošto je vrlo osetljiv period, mislim da je mera u funkciji zaštite siromašnih slojeva stanovništva i onih koji imaju niska primanja. Kod nas su prisutna sećanja na inflaciju devedesetih, tako da je mera važna da bi kod građana suzbila eventualnu paniku ili ono što je jako neprijatno, a to je da ostanu prazni rafovi - istakao je Đukić.

Zbog čega je sve poskupelo?

Mnogo godina inflacija nije bila tema u svetu, ni u Srbiji, te se postavlja pitanje kako nam se dogodila.

Dva su razloga za to. Prvi je da su države širom sveta naštampale gromne količine novca i ubacile u privredu kako bi je sačuvale od posledica korone, a drugi razlog je ono što ekonomisti stručno zovu prekidi u lancima snabdevanja. Svetska privreda je globalizovana, delovi za proizvode koji se sklapaju u jednoj zemlji uvoze se iz različitih zemalja. Delovi ne stižu kad su granice zatvorene ili sporije stižu kad je zbog kovid mera prolaz robe i ljudi otežan, pa je krajnji proizvod teže napraviti.

U tom slučaju je kupac spreman da plati za njega i više, jer mu je država dala novac da ga potroši kako bi pomogao svojoj ekonomiji. I onda je sve to zajedno podiglo cene širom sveta.

U centralnoj banci Srbije kažu da 60 odsto inflacije čine spoljašnji faktori. Jednokratna pomoć i građanima i privredi u našoj zemlji gurala je potrošnju, ali i cene, a ako se trend rasta cena nastavi svuda, centralne banke širom sveta će morati da reaguju i da povećaju kamate, što će dovesti do skupljih kredita i usporavanja privrednog rasta, ugrožavajući finansijsku stabilnost, kako preduzeća tako i stanovništva.

(Espreso/RTS)