U RATU SA KORONOM SU SPASILI OMANJI SRPSKI GRAD: Lekari iz Batajnice već godinu dana ulažu NADLJUDSKE NAPORE

Dan po dan, kao po minskom polju, gde svaki udah može da bude poslednji, a opet se i bitke koje izgledaju izgubljeno, nekim čudom, u trenutku pretvaraju u pobedu, u bolnici u Batajnici izlečeno je više od 10.000 ljudi.

U najvećoj crvenok kovid-zoni, gde se bori i odustaje, nada i umire u tišini, samo uz poneki ropac koji prigušuje nemoć i jezivi zvuk mašina, trenutno je kakvo - takvo zatišje. To se vidi po krevetima. Sad je više od 300 slobodno, a bilo je i da nema baš nijednog. Zebnja lekara, ipak, nije prestala. Svaki novi talas bio je jači i teži od prethodnog. Šta će dalje biti, ne zna niko. Isto kao što niko ne sme ni da zamisli šta bi se dogodilo da, u najjačem naletu trećeg talasa epidemije, 4. decembra 2020. nije otvorena prva kovid-bolnica u Batajnici, a kasnije i još dve u Kruševcu i Novom Sadu.

Doktorka Tatjana Adžić direktorka bolnice u Batajnici ispričala je za Novosti da su za proteklih godinu dana lečili 14.700 bolesnika.

- Bez ove i još dve kovid-bolnice, koje je država izgradila i opremila tokom epidemije, bili bismo u katastrofalnoj situaciji. Bolesni ljudi ležali bi svuda, i po čekaonicama, hodnicima. Lečili bi se u šatorima, sportskim halama, poljskim bolnicama. To smo imali prilike da vidimo u nekim od najrazvijenijih zemalja u svetu, kao što su SAD. Brazil, Španija.

Kada je najavljena izgradnja kovid-bolnice u Batajnici, nogi nisu verovali ni da nam je takva ustanova potrebna, niti da će biti napravljena. Izgradnja je, na poljani, počela 1. avgusta prošle godine. Za samo četiri meseca izgrađeno je i opremljeno 18.000 kvadrata, sa 930 bolničkih postelja od kojih 680 u poluintenzivnoj, 250 u intenzivnoj nezi.

"Svemirski brod" - tako su lekari, kad su 4. decembra u 17 sati počeli prijem prvih pacijenata, opisali svoje utiske o bolnici, u čiju izgradnju i najsavremeniju opremu je uloženo 70 miliona evra. Jednom, kad ovo zlo prođe, bolnica će biti prenamenjena za druge pacijente.

- Sada je situacija stabilna, imamo oko 600 bolesnika, 330 slobodnik mesta. - priča doktorka Tatjana.

- Broj hospitalizovanih je i dalje visok, ali se protekle dve nedelje beleži tendencija pada prijema. Kliničke slike su i dalje veoma teške. Više od 80 odsto svih pacijenata zahteva neki od vidova kiseonične terapije.

Dve trećine ukupno lečenih su muškarci. Između 80 i 90 odsto su nevakcinisani.

- Definitivno je nateži ovaj četvrti talas uzrokovan delta sojem virusa. Bolje rečeno, svaki talas koji je nailazio, počevši o od prvog tzv. vuhanskog, preko brazilskog, i delte, bio je teži u odnosu na prethodni, praćen većom stopom smrtnosti. - nastavila je direktorka.

U jednom od dosad najtežih perioda, u martu ove godine, u bolnici je bilo 900 zaposlenih, što lekara, što medicinskih sestara. Direktorka Adžić Vukičević kaže da je onom ko to nije video, teško da zamisli kako je radila i funkcionisala nepregledna armija ljudi koja je u tom trenutku brinula o 930 hospitalizovanih.

- Tokom marta i aprila 2021. bilo nas je zajedno sa bolesnicima oko 2.000 pod istim krovom bolnice.

U dva maha, u bolnici nije bilo nijednog slobodnog kreveta, a sa svih strana su zvali za prijem. Direktorka Adžić kaže da se u situaciji kada je morala da se "odjavi" sa raspoloživih mesta, osećala pretužno i nemoćno, kao rukovodilac, lekar i čovek.

- Bilo je više potresnih situacija, jedna od njih bila je ta lada smo za samo pet dana izgubili petoro mladih ljudi, od najmlađeg koji je imao 20 godina do najstarijeg koji je imao 44 fodine. Svi su ležali u istoj sobi, u intenzivnoj 1A, i jedno po jedno je odlazilo, dan za danom. Uprkos našim največim, usuđujem se da kažem nadljudskim naporima, gubili smo ih. - rekla je Adžić Vukičević.

Seća se da su pored nekih od njih bile igračke, pokloni od rodbine i prijatelja, male ikone, pisma, reči podrške od prijatelja i porodice:

- Užasno je bilo gledati strah u očima tih mladih ljudi i vapaj da im se pomogne. Danonoćno smo svi bdili nad njima. Pored medicinske, davali smo im ljudsku podršku, ali nažalost sve je bilo uzalud. - zaključila je direktorka.

(Espreso)