ZLATAN OTVORIO DUŠU
IBRAHIMOVIĆ GOVORIO O TEŠKIM STVARIMA IZ SVOG ŽIVOTA: Brat je umro na mojim rukama
Pričao je čega se seća iz najranijeg detinjstva
Zlatan Ibrahimović ponovo je uzdrmao javnost svojim rečima. Sjajni švedski golgeter i dalje briljira na terenu iako je ušao u petu deceniju, ali i van igrališta privlači pažnju.
Poslednji u nizu je opširan intervju koji je dao za "Korijere dela Sera" u kome je više govorio o nekim stvarima iz privatnog života više nego o fudbalu. Evo kako su glasila pitanja i odgovori golgetera Milana:
Na kome jeziku razmišljaš?
- Zavisi. Na terenu to nikad nije švedski, to je previše fin jezik, a tamo treba biti prgav. Tako da razmišljam na jeziku Slovena. Nekad na engleskom ili italijanskom.
Osećaš li se kao Šveđanin?
- Ja sam Šveđanin, ali sam i mešanac: majka mi je Hrvatica i katolkinja, otac mi je Bosanac i musliman, većinu svoje karijere živio sam u Italiji...
Veruješ li u Boga?
- Ne. Verujem samo u sebe.
Veruješ li u zagrobni život?
- Ne. Ovo je život. Kad si mrtav, mrtav si. Čak i ne znam želim li sahranu i grobnicu, da ne pate oni koji su me voleli.
Čega je najranijeg sećaš iz detinjstva?
- Jugoslavija. Vodili su me kao dete, automobilom, vozom... Još je postojao komunizam. Drugi svet.
Po čemu pamtiš rat u Jugoslaviji?
- Moj otac jako je patio zbog rata u Jugoslaviji. Svakog dana je dobijao vesti o tome kako je neko poznat poginuo. Pomagao je izbeglicama. Mene je uvek pokušavao da zašti od svega toga. Kad mu je umrla sestra u Švedskoj, nije mi dao da idem na pogreb. Ali kad je umro moj brat Šapko od leukemije, išao sam. Brat me je i očekivao, izdahnuo je preda mnom. Sahranili smo ga po muslimanskim običajima. Otac nije pustio ni suzu. Sutradan je otišao na groblje i plakao od jutra do večeri. Sam.
Pevao si sa Sinišom Mihajlovićem iako si ga jednom na terenu udario glavom?
- Pevao sam iako me provocirao na terenu kao igrač. Tokom cele utakmice mi je govorio grozne stvari na srpsko-hrvatskom i to me je pogađalo. Danas me zove ''bato'', "sine". Kad se razboleo od iste bolesti kao i moj brat Šapko, umalo sam prešao u Bolonju. Zbog njega. Mihajlović je na terenu bio prgav, kao i Balak, još jedan provokator. Ali to je činio da donese prednost ekipi. Nije bio pokvaren kao Materaci.
Kada si prvi put vodio ljubav?
- Sa sedamnaest godina. Jer sam sa sedamnaest godina prvi put napustio geto Malmea i otišao u centar grada. Tek tada sam otkrio Šveđanke kako ih vi zamišljate: plavuše i slobodne. U getu su devojke imale kratku kosu - ispričao je golgeter Milana.