PRŽENU HRANU IZBEGAVAJTE, MOŽE BITI ITEKAKO OPASNA: Na ovo nikada ne biste POMISLILI

Možda niste znali, ali funkcije mozga i te kako zavisi od namirnica koje unosite u organizam.

Nikada nije kasno za otpočinjanje zdravih navika i promene starih, loših. Demenciji, uistinu, jesu skloniji stariji ljudi, ali to ne znači da u mladosti ne treba da vodite računa o zdravlju mozga.

Možda vam zdravlje mozga i ne pada na pamet sada, kada ste mladi, ali svako ponašanje dođe u jednom momentu na naplatu.

Doktorka Uma Naidu, koja se bavi proučavanjem uticajem hrane na mozak, bakterija u crevima i metaboličkih procesa koji utiču na mentalno zdravlje, kaže da su istraživanja pokazala da namirnice sa visokim sadržajem nekih materija loše utiču na creva, ali posledično i na pamćenje i mogućnost fokusa.

1. Šećer

Istina je da mozak dobija energiju preko glukoze, ali kada je u ishranu uključena veća količina šećera, može doći do problema sa pamćenjem. Šećeri, naime, izazivaju oštećenja u hipokampusu koji je zadužen za memoriju

Gazirana pića, slatkiši i kolači, često sadrže prevelike količine šećera, pa ih treba izbegavati. Svetska zdravstvena organizacija smatra, i preporučuje, da dnevni unos šećera bude manji od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, kako za decu, tako i za odrasle.

Dakle, ako unesemo 1000 kalorija dnevno, do 100 kalorija bi smelo da dolazi iz šećera.

2. Pržena hrana

Pržena i pohovana hrana su mnogima omiljeni obrok, ali kada se vodi računa o zdravlju mozga, ovu hranu treba izbegavati.

Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi koji redovno konzumiraju prženu hranu, postigli lošije rezultate na testiranju memorije. Pretpostavlja se da je to rezultat uništavanja krvnih sudova, koji hranjive materije dovode do mozga. Zna se da pržena hrana utiče na njihovo uništavanje.

3. Ugljeni hidrati sa visokim glikemijskim indeksom

Možda hleb i testenina nemaju sladak ukus, ali telo ih i dalje prerađuje na veoma sličan način kao i šećere.

Ne morate potpuno izbaciti ugljene hidrate iz svoje ishrane, ali trebalo bi da pazite koliko ih unosite.

Ugljeni hidrati boljeg kvaliteta su u stvari integralne žitarice, namirnice pune vlakana i one koje imaju niži glikemijski indeks (intenzitet porasta nivoa šećera u krvi). Sa druge strane, trebalo bi da jedete manje krompira, pirinča i belog hleba.

Za ove namirnice se veruje da utiču na razvoj depresije.

4. Alkohol

Možda u kratkom vremenskom periodu alkohol smanjuje stres, ali na duže staze, izuzetno je štetan.

Arhana Sing Manoks, profesorka i naučnica sa francuskog Instituta za zdravlje i ispitivanje, čak 23 godine je pratila stanje 9 000 osoba, kako bi se utvrdilo šta tačno alkohol radi mozgu.

Rezultati pokazuju kako osobe koje piju alkohol ili koji piju više od 14 pića nedeljno, imaju veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa ljudima koji su ga pili umereno ili povremeno. Ljudi koji piju više od 14 alkoholnih pića nedeljno, apsolutno piju previše.

Alkoholna pića nikako ne treba piti kako bi se pdagnale brige i smanjio stres, niti ih treba piti svakodnevno.

5. Nitrati

Ove materije se koriste kako bi se namirnicama produžio rok trajanja, pojačala im se boja i slično. Često se upotrebljavaju u mesnim prerađevinama.

Postoji mišljenje da je njihovo prečesto konzumiranje povezano sa depresijom. Jedna nedavna studija je pokazala kako nitrati mogu negativno da utiču na ravnotežu bakterija u crevima.

(Espreso)