NOVA OTKRIĆA O VENERI: Magmatsko srce VULKANA na paklenoj bliznakinji Zemlje nastavlja da "KUCA"?

Nova studija pokazuje da je sve više dokaza da je Venera možda vulkanski aktivna. Ako je to zaista tako, onda bi ovo istraživanje pomoglo da se objasni kako vulkani utiču na planetarnu evoluciju i život u kosmosu.

Venera se često smatra Zemljinom ''paklenom bliznakinjom“ zbog guste kaustične atmosfere, visokog pritiska i užarene površine. Veneru obavija gust sloj oblaka koji sprečavaju većinu orbitalnih stanica da prodru kroz njih što je – zajedno sa paklenim uslovima koji vladaju na njenoj površini – prouzrokovalo to da dobije mnogo manje pažnje nego Mesec ili Mars.

Grupa istraživača koju su činili Džastin Filiberto iz Nasinog svemirskog centra, Metju Veler sa Univerziteta Braun, Volter Kifer i Alan H. Trejman bavili su se vulkanskom aktivnošću Venere.

Njihovo istraživanje je bilo usmereno ka čudnim signalima koji potiču iz vulkana Idunn Mons. Naučnicima je odavno poznato da je površina Venera prekrivena nadrealnim kraterima, ali sa Zemlje je nemoguće reći da li iz njih i danas teče lava, jer gusta i neprozirna atmosfera Venere zaklanja sve što se dešava na površini.

Zahvaljujući arhivskim snimcima starijih orbitalnih stanica i rezultatima eksperimenata izvedenih na Zemlji, tim naučnika veruje da je vulkan Idunn Mons, visok dva i po i širok oko 200 kilometara, i dalje aktivan i da eruptira.

Na potvrdu ove pretpostavke naučnici neće morati dugo da čekaju, jer će u narednoj deceniji mala eskadrila krenuti u misiju ka Veneri sa zadatkom da otkrije vulkansku aktivnost.

Istraživač iz Nasinog svemirskog centra Džonson, Džastin Filiberto, tvrdi da neće biti iznenađenje ako se potvrdi vulkanska aktivnost na Veneri. Ta potvrda bi otvorila mnoga pitanja. Možda je Venera nekada imala okeane, a danas je to pustoš sa gustom i kiselom atmosferom i vrelom površinom koja može da rastvori olovo.

Objašnjenje za transformaciju Venere su vulkanske erupcije koje su dovele do nepovratnih klimatskih promena. Proučavanje vulkana izbliza bi nam pomoglo da razumemo zašto Zemlja nije doživela sličnu eruptivnu apokalipsu. Ugasli vulkani bi dali neke tragove, ali vulkane je mnogo lakše razumeti ako se posmatraju dok su aktivni.

Za sada nema direktnih dokaza o vulkanskoj aktivnosti na Zemlji, ali postoje indirektni dokazi kao što je visoka koncentracija sumpor-dioksida, karakterističnog vulkanskog gasa.

Površina Venere sadrži zone tektonskih pukotina, koje su žarišta vulkanske aktivnosti na Zemlji, kao i vulkanske karakteristike poput kotla.

Novo istraživanje nudi dokaze koji sugerišu da magmatsko srce vulkana na Veneri, nastavlja da „kuca".

Evropski orbiter „Venus ekspres“, koji je kružio oko Venere između 2006. i 2014. godine, otkrio je naslage lave, uključujući i one u oblasti oko vulkana Idunn Mons, koje su emitovale infracrvene zrake.

Venerina korozivna atmosfera brzo uništava vulkanske minerale prigušujući infracrveni sjaj, pa se smatralo da intenzivne toplotne emisije predstavljaju lavu koja je eruptirala pre 250.000 godina.

Novi eksperimenti su pokazali da su se vulkanski minerali „izgoreli“ pod atmosferom Venere raspali brže nego što se ranije verovalo, odnosno posle erupcije koja se dogodila pre 1.000 godina.

Bonus video:

(Espreso/NASA/RTS)