OBRATITE PAŽNJU
DOKTOR BABIĆ OBJASNIO KLJUČNE STVARI O TROMBOZI I D-DIMERU: Pažljivo pročitajte njegove reči
Ono što se pokazalo veoma korisnim od početka pandemije je uključivanje D-dimera kao biomarkera prognoze i praćenja toka viremije koronavirusom
Pacijentima se posle preležane korone savetuje da urade ultrazvuk srca i krvnih sudova, površnih i dubokih vena, kao i ultrazvuk arterija, jer koronavirus može da izazove tromboze u arterijskom i venskom sistemu, rekao je za b92.net vaskularni hirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" dr Srđan Babić.
Prema rečima dr Babića, najnovije istraživanje stručnjaka i lekara sa Instituta "Dedinje" pokazuje da koronavirus nije samo respiratorna bolest koja zahvata pluća, već i kardiovaskularna, pa se preporučuje da oni koji su imali ovu bolest obave pregled koji uključuje detaljnu analizu krvi i određivanje D-dimera.
Kao što je već poznato, nakon ulaska u organizam kroz respiratorni trakt, kao najčešću komplikaciju virus SARS-CoV 2 izaziva pneumoniju.
Međutim, osim promena na plućima, virus kod pacijenata sa izraženijom kliničkom slikom izaziva citokinsku oluju, narušavajući koagulacionu kaskadu i izazivajući trombotičke komplikacije izazivajući razne promene prvenstveno na venskom, a potom i na arterijskom sistemu.
Ono što se pokazalo veoma korisnim od početka pandemije je uključivanje D-dimera kao biomarkera prognoze i praćenja toka viremije koronavirusom.
Ovaj relativno mali proteinski element je produkt razlaganja fibrina, što bi značilo da se može naći u krvi prilikom razgradnje već stvorenih krvnih ugrušaka. Takođe se povišene vrednosti ovog parametra mogu pronaći u krvi u slučaju prisustva maligniteta, trudnoće, traume, sepse, (ako infekcija kovidom izaziva septična stanja), kao i prethodno hirurško lečenje.
U slučaju da se ultrazvučno verifikuje tromboza u sistemu dubokih vena, dr Babić kaže da se preporučuje terapija antikoagulansima do 6 meseci, uz redovne ultrazvučne kontrole.
"Ukoliko se verifikuje tromboza u površnom venskom sistemu, po završetku infektivnog lečenja, preporučuje se niskomolekularni heparin i neka od hirurških intervencija u zavisnosti od opšteg stanja pacijenta i opštih kriterijuma operabiliteta, premda, današnja medicina omogućava minimalno invazivne operativne procedure", ističe dr Babić.
On objašnjava da nam vrednosti D-dimera mogu pomoći u dužini trajanja propisane antikoagulantne terapije.
Protokol za pacijente koji imaju povišene vrednosti D-dimera bez kliničkih znakova tromboze jeste da se uradi ultrazvučni pregled i iako nema tromboze u magistralnim venama, preporučuje se niskomolekularni heparin u odgovarajućoj dozi, u zavisnosti od telesne mase.
"Pacijenti koji imaju venski problem, a imaju pozitivan nalaz virusologije, svakako treba da primaju odgovarajuću dozu niskomolekularnog heparina. U slučaju da pacijent od ranije zna za trombofiliju, neophodan je nastavak oralne antikoagulantne terapije uz umerenu fizičku aktivnost", kaže dr Babić.
(Espreso / B92)