KAKO MLADI SADA DOŽIVLJAVAJU KULTURU? Nemanja Milenković - direktor fondacije „Novi Sad 2021" za Espreso

Novi Sad je među prvim gradovima van Evropske unije koji je proglašen za Evropsku prestonicu kulture. Tako je postao jedan od 60 gradova koji su poneli ovu titulu, negujući bogatstvo različitosti i interkulturalnost.

Krajem prošle godine, 23. decembra 2020, i formalno je doneta odluka Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o odlaganju godine titule Evropske prestonice kulture za Novi Sad sa 2021. na 2022. godinu, zbog pandemije koronavirusa. Tako se Novi Sad pridružio Kaunasu (Litvanija) i Ešu (Luksemburg).

O izazovima koje je ovo odlaganje donelo, samom projektu, ali i kulturi kao načinu života, razgovarali smo sa Nemanjom Milenkovićem, direktorom fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“.

Ko je Nemanja Milenković i šta je za njega kultura?

- Stručnjak za brendiranje koji je svoj poziv gradio kroz gotovo 30 godina rada na razvoju najrazličitijih brendova, pritom oblikujući ga kroz formalno obrazovanje profesora istorije, mastera inženjera menadžmenta, kao i doktorskih studija iz turizma. Taj holistički pristup brendingu je nešto što se u širem smislu odnosi i na samu kulturu, jer ona je, uz koncerte, izložbe, performanse… pre svega način života.

Šta za Vas kao direktora Fondacije „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“ predstavlja ova titula Novom Sadu?

- Prilika da sebi i drugima pokažemo da imamo fantastično materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe koje kvalitetnim pristupom i razvojem može da bude i okosnica daljeg razvoja grada. U najkraćem, kako smo to i definisali igrom reči kroz našu viziju: Početak novog. Sada!

Na koji dosadašnji uspeh ste najponosniji?

- Na desetogodišnji fokus na moj rodni grad u kome sam uspeo da sa različitim timovima mladih ljudi pozicioniramo Novi Sad kao važnu evropsku destinaciju. Snovi da u jednoj deceniji Novi Sad postane Evropska prestonica kulture sa nagrađenim najboljim evropskim trend brendovima u oblasti kulture Dočekom, Kaleidoskopom kulture i mrežom kulturnih stanica, zatim Omladinska prestonica Evrope, a pritom i grad sa najboljim evropskim muzičkim festivalom nadilazi sve ono što jedan relativno mali srednjoevropski grad može da poželi. Takav dugoročan pristup u brendiranju Novog Sada je i moja lična potvrda uverenja da ako je čovek ono što želi da bude, onda to važi i za svaki grad.

Kako Vi doživljavate kulturni život u Novom Sadu? Da li biste nešto promenili?

- Promenio bih odnos prema, po mom mišljenju, olako izgovaranom epitetu za Novi Sad da je Srpska Atina. To jeste ideal jedne generacije s kraja 19. veka koji ih je vodio ka tome da nam ostave, između ostalog, i važne nacionalne ustanove kulture. Titula Evropske prestonice kulture je bila važna kako bi na temeljima onoga što nam je ostavljeno u nasleđe trgnuli sebe iz već datog i zadatog i zapitali se šta je to ideal 21. veka i šta ćemo mi ostaviti pokolenjima posle nas. To ne znači da možemo, niti treba da budemo istinske evropske metropole kulture poput Berlina, Beča, Pariza ili Rima. Titula Evropske prestonice kulture se i dodeljuje manjim gradovima koji to žele da postanu. A to pre svega znači da žele da kulturu stave na važno mesto u daljem razvoju svog grada kako bi se on razvijao i socijalno i politički i ekonomski. Razvojem pet središta kulture: Podgrađem Petrovaradinske tvrđave, Almaškim krajem, centrom grada, Velikim Limanom i mrežom kulturnih stanica započet je novi život itekako važnih prostora u Novom Sadu, koje je zub vremena uzeo pod svoje i koji sada pišu istoriju budućeg kulturnog nasleđa. Uz mnogobrojne nove programe kulture koji će se tokom 2022. godine dogoditi na tim obnovljenim prostorima, verujem da nam tek predstoje novi plodovi razvoja kulture grada.

Šta mislite, kako mladi doživljavaju kulturni život u Novom Sadu? Na koji način bismo mogli da im približimo kulturu?

- Ono što bi moglo da bude nastavak mog prethodnog odgovora je svakako da se u proteklom periodu itekako razvila i publika kao veoma značajna promena u gradu. Kultura mora da dođe do svih i svakog, ne može biti samo u centru grada i ne može se držati samo ustaljenih formi, jer takvim pristupom vi ne možete da privučete i zainteresujete novu publiku. Primer za to su svi projekti i događaji u kojima je Novi Sad „iskočio“ iz onih ustaljenih obrazaca koje sam pomenuo, pa je tako sada jedan od retkih gradova koji ima kapacitete da operu, kao složenu umetničku formu, izvede na otvorenom, koncert klasične muzike na gradskom bulevaru, Podgrađe Petrovaradinske tvrđave pretvori u grad knjige, Trg Galerija u centar vizuelne umetnosti, čuveni simbol modernističke arhitekture SPENS u Dizajn paviljon, realizuje koncerte i perfomanse na Železničkoj stanici itd... Tako se stiče i razvija publika, potpuno novim pristupom i postavljanjem novih praksi, na šta se naslanja i priča o mreži kulturnih stanica širom grada i u njegovoj okolini, ključna u toj decentralizaciji kulture. Sve se to naravno odnosi i na mlade, koji na prijemčiviji način sada ne samo da posećuju kulturne događaje, već su i deo njih. Ne treba zaboraviti činjenicu na brojne mlade umetnike koji su baš u okviru projekta Evropske prestonice kulture imali priliku za rezidencijalne boravke u inostranstvu, zatim nove prostore u kojima mogu da se obrazuju i stvaraju, kao što su Muzička i baletska škola, pa i prva Gradska koncertna dvorana, Kreativni distrikt koji će biti centar savremenog stvaralaštva, Akademija umetnosti i Fakultet tehničkih nauka čiji su studenti već sada učestvovali na evropskim projektima itd... Pored toga ne treba zaboraviti ni Novosadski volonterski servis, čiji su članovi već sada upoznati sa organizacijom i realizacijom jednog kulturnog događaja.

Da li je ova titula već doprinela razvoju kulturnog turizma ili ćemo tek videti napredak?

- Nekako najviše volim da govorim kroz činjenice, a ne kroz utisak, pa bih i ovde naveo nagradu za Najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, koji je Novi Sad dobio kao prvi grad u ovom delu Evrope sredinom novembra, potom interesovanje svetskih renomiranih medija koji su već pisali o našem gradu, pa tako upravo BBC i Euronews ističu razloge zbog kojih bi trebalo posetiti Novi Sad, a među kojima su ne samo kulturni događaji, već i prostori poput kulturnih stanica, kao i umetnička scena, poput street art-a. Takođe, jedan od najpoznatijih turitičkih vodiča i magazina „Lonely planet“ proglasio je Novi Sad za jednu od najboljih svetskih gradskih destinacija za turizam pre dve godine. Pored toga, do nas su već dolazili upiti od strane turističkih agencija sa željom da kulturne stanice uvrste u njihove redovne ture. Značaj svega toga je utoliko veći jer smo već sada, uz sve ostvarene rezultate u okviru projekta, ali i sa impozantnom istorijom Novog Sada, ne samo na nacionalnom, već i na evropskom nivou na mapi kulturnog turizma. To je ne samo odličan temelj za ono što nas čeka 2022. godine, već i za ono što dolazi nakon titule, s obzirom na legate koji ostaju, kulturni turizam će moći samo još više da se razvija.

U kojoj meri je pandemija korona virusa uticala na sam projekat i njegovu organizaciju?

- Pandemija koronavirusa uticala je na ceo svet, što je bio veliki „udarac“ i za kulturu, za koju smo, možda više nego ikad, baš u ovom proteklom periodu, shvatili koliko nam je važna. Kultura se menjala, pandemija je to dodatno pokazala, ako se ponašate isključivo samodovoljno u načinu i predstavljanju umetnosti, potencijalno se zatvarate za publiku koja nema kontinuitet u poseti kulturnih događaja. Baš zbog toga mi nismo odustali od naše ideje vodilje, a to je da je kultura način života, što sam pomenuo već i što stvarno smatram da ključ. Nastavili smo sa podizanjem kapaciteta, sa dodatnom podrškom usmerenom na lokalne umetnike, uspeli, uprkos svim poteškoćama, da u Novi Sad dovedemo evropske i svetske umetnike i organizacije, sve vreme prilagođavajući se novim izazovima koji su postavljeni pred kulturu i umetnost. To je naravno otvorilo mnoga tehnička pitanja, u smislu novih mera koje se odnose i na putovanja, odnosno prelazak granice i dolazak evropskih i svetskih umetnika, ali mislim da smo i to uspešno rešili. Uz to, možda je najveća promena to pomeranje Novog Sada sa 2021. na 2022. godinu, ali s obzirom na činjenicu da su druga dva grada izmeštena za 2023. – Temišvar i Elefsina, to ukazuje na poverenje koje smo stekli zahvaljujući dosadašnjim rezultatima, ali i pohvalama i nagradama koje stižu iz Evrope.

Koji projekti koji mogu da podstaknu razvoj turizma su u planu?

- Čitav projekat Evropske prestonice kulture je nešto što, između ostalog, podstiče i razvoj turizma. Kultura jeste u njegovoj osnovi, moramo posmatrati šire i na podsticanje i razvijanje veze, ili da se izrazim kroz našu krilaticu, građenje mostova i sa drugim oblastima – sportom, ugostiteljstvom, privredom.... pa tako i turizmom. Kada je reč o samim projektima to su svakako Doček i Kaleidoskop kulture, jer da bi nešto postalo brend, kao što ta dva programska legata to jesu, to svakako mora imati i turistički potencijal, a to se itekako vidi u prethodnim godinama. U Novom Sadu sve je više turista baš u tom novogodišnjem periodu, a Kaleidoskop kulture je kreirao potpuno novu sliku i identitet grada na odlasku leta i ulasku u ranu jesen, programima tokom septembra i početkom oktobra. Ako govorimo o projektima naredne godine, svaki od njih zapravo ima svoj potencijal u tom turističkom domenu, jer se upravo lokalna i nacionalna istorija i nasleđe predstavlja kroz evropske okvire i vrednosti. Potpuno drugačija izložba o istoriji Novog Sada ili recimo nesvakidašnja multimedijalna izložba o Milevi Marić Anštajn u Muzeju grada Novog Sada, zbog koje je ta ustanova i rekonstruisana, potom izvođenje velikih opera „Vladimir i Kosara“ i čuvena „Karmen“, Betoven maraton kada će prvi put u jednom danu biti izvedeno devet simfonija, dolazak jednog od najboljih pijanista sveta, Denisa Macujeva samo su neki od programa koji su itekako jedinstvena prilika sami po sebi i razlozi zbog kojih bi Novi Sad definitivno bio nezaobilazna turistička destinacija naredne godine.

Šta zapravo znači krilatica „Za nove mostove“?

- Naša krilatica „Za nove mostove“, one neuništive, u kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate je okosnica svega. Tu pre svega mislim na činjenicu da je čitav projekat Evropske prestonice kulture bio most i povezao nekoliko obala, ne samo kada pričamo o različitim nivoima vlasti, već i institucija, organizacija i umetnika sa domaće scene pa do mostova koje smo uspeli da izgradimo sa ključnim akterima sa evropske scene. Ljudi i procesi čine temelje ovog projekta i možda i najveći uspeh jeste upravo to povezivanje različitih, a opet veoma važnih aktera, od kojih neki do sada nisu tesno sarađivali, a potom kreiranje procesa koji će sada, nadamo se, ostati da funkcionišu i kada prođe titula Evropske prestonice kulture. To je ono što je najvažnije, da se nastavi sa onim što smo započeli u okviru ovog projekta i mnoge stvari zapravo pokrenuli praktično sa nule uz saradnju sa različitim akterima. U tome se ogleda i vizija projekta „Početak novog. Sada“.

Kako će izgledati Doček 2022. u Novom Sadu?

- Kada govorimo o Dočeku mi više ne pričamo samo o proslavi u „najluđoj noći“, već o umetničkom konceptu kakav Novi Sad zaslužuje. Upravo kroz Doček mi slavimo sve one najlepše vrednosti Novog Sada – interkulturalnost, različite jezike, dva pisma, pa tako i dve Nove godine – po novom gregorijanskom kalendaru 31. decembra i po starom julijanskom 13. januara. Sve to kroz umetnosti koje su možda najprijemčivije i čiji jezik svi razumemo, a to su vizuelna i izvođačka. Sa tim i ulazimo u godinu titule, slaveći pored umetnosti i kulture i nauku i velika imena srpske istorije, koji su ostali zapamćeni i u evropskim, pa i svetskim okvirima. To je najpre Nikola Tesla, čiji je lik i delo inspiracija za program 31. decembra u okviru predstave „Tesla izumetnik“, na kojoj radi Srpsko narodnog pozorište, a potom i jedinstvena multimedijalna izložba „Tesla svetlosna galerija“ i to u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Na svečanom otvaranju, 13. januara u fokusu su Mileva Marić Anštajn i Milutin Milanković, koji su centralne ličnosti predstave „Zeniteum :: 2022“, opet na otvorenom ispred Banovine, projekat kakav još nije rađen u Srbiji. Uz to očekuje nas iz izložba „Vreme i vaseljena“, ali naravno, kao i prethodnih godina, brojni koncerti širom grada, u zatvorenom i na otvorenom prostoru.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva."

(Espreso)