NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE ČOVEK U ČIJIM AFORIZMIMA SE SVI MOŽEMO PRONAĆI: Znate li koje EVERGRINOVE je napisao?

Na današnji dan, 29. novembra 1922. godine u Nišu je rođenDušan Duško Radović, srpski pisac, pesnik,novinar i aforističar.

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”.

Ti aforizmi su se, zajedno sa emisijom, upisali u legendu, a bez Duškovih pesama odrastanje je i dalje nezamislivo.

Aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“ objavljeni su u tri knjige „Beograde dobro jutro”.

Svet sporta ovog velikog pesnika pamti i kao velikog ljubitelja fudbala i navijača FK "Partizan".

Duškova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike.

Stihove koji su izašli iz Duškovog pera i danas pevamo, često u neznanju da je baš on njihov autor. Pesme koje je pisao pevali su Arsen Dedić, Zafir Hadžimanov, Crni biseri i mnogi drugi.

Jedna od najpoznatijih pesama iz te kolekcije je "Milo moje" koju je otpevala Bisera Veletanlić.

Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

Postao je noćna mora tadašnjeg režima i zato je njegova emisija, „Beograde, dobro jutro“ ukinuta.

Umro je 16. avgusta 1984. godine, samo godinu dana nakon odlaska u penziju. Pred smrt je rekao: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti“.

Ovo su samo neki od Duškovih legendarnih aforizama koji se pamte i često pominju:

„Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.”

„Teško je biti dete i biti dobar.”

„Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.”

„Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.”

„Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...”

Od rođenja do epitafa - Duško o sebi

“Rođen sam u Nišu 1922. godine. Šest godina živeo sam u svom rodnom mestu, zatim još deset godina u Subotici. Od 1938. godine živim u Beogradu.

Završio sam srednju školu i, kao većina beogradskih pisaca, studirao sam na beogradskom univerzitetu. Ja samo jedan semestar, a drugi mnogo više. Pisati sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao i sebi i drugima da sam samo drukčiji a ne gori od njih. Ima i izuzetaka, ali ja mislim da je umetnost posao za one koji imaju problema sa sobom. Oni razvijaju čula i osobine koji nisu potrebni zdravim i uspešnim ljudima. Niko bolje ne poznaje ljude od umetnika. A to dragoceno znanje stiče se dramatičnim poznanstvom sa samim sobom. Smislio sam i epitaf za moj slučaj: MNOGO JE VIŠE RAZUMEO NEGO ŠTO JE ZNAO”.

(Espreso / Vikipedija)