UGLAVNOM SE UZIMA OSNOVNI PAKET
PANDEMIJA KORONE POGURALA PRODAJU ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA! Najviše uplaćuju KOMPANIJE
Najčešće uzimaju osnovni paket koji pokriva troškove lečenja do 2.000 evra godišnje, za njega zavisno od godina života i zdravstvenog stanja treba izdvojiti u proseku oko 20 evra mesečno
Pandemija je podigla odgovornost i svest ljudi o potrebi osiguranja zdravlja, života i imovine, ocena je ovonedeljnih Srpskih dana osiguranja. Među 17 pokrića rizika najveći rast od 22 odsto ima prodaja polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Da bi na skupu osiguravača bilo sigurno, prvo test, pa ulazak u salu. Koliko smo postali odgovorniji kažu potvrđuje i to što u ovoj godini imamo više 150.000 ljudi sa zdravstvenom polisom.
"Trenutno preko 90 posto ugovorenih polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su benefiti kompanija za svoje zaposlene, tek nekih desetak posto ili 15.000 osiguranika su individualni osiguranici gde su ljudi za sebe ili članove svojih porodica ugovorili to", kaže Željko Jović, DDOR Novi Sad.
Najčešće uzimaju osnovni paket koji pokriva troškove lečenja do 2.000 evra godišnje, za njega zavisno od godina života i zdravstvenog stanja treba izdvojiti u proseku oko 20 evra mesečno.
"Takođe, životno osiguranje nije isključilo rizik pandemije, iako je to zaista veliki rizik i pokazuje se da su štete u osiguranju života daleko porasle ove godine u odnosu na prethodne godine", ističe Ivana Sokolović iz Dunav osiguranja.
"U određenim slučajevima mi dajemo pokriće kada su u pitanju manji limiti, kada je u pitanju manji rizik koji mi možemo samostalno nositi, ali kada su u pitanju rizici koji su povezani sa reosiguranjem, reosiguranja diktiraju pravila i mi ih moramo slediti", naglašava Zoran Blagojević, Vinerštediše osiguranje.
Ukupni troškovi za isplatu šteta u osiguravajućim kućama rasli su i do 40 odsto.
Koliko je rizik od zaražavanja kovidom uključen u polise zdravstvenog osiguranja, upućuje i podatak da je samo jedna osiguravajuća kuća isplatila 260 miliona dinara za 1.200 odšteta usled smrti izazvane kovidom.
Oko 4.000 privatnih zdravstvenih ustanova kod nas je sve uposlenije.
"Taj procenat bi mogao da se opredeli kao 14 do 15 posto više zdravstvenih usluga u odnosu na period pre korone", poručuje Marija Rabrenović, predsednica Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova.
Pandemija je ubrzala već započete procese integracije dobrovoljnog, privatnog i obaveznog zdravstvenog osiguranja kod nas, potvrdili su to i zvaničici iz državnih institucija.
(Espreso / RTS)