tuga
TEŠKA ISPOVEST: Otac mu je oboleo od LEUKEMIJE, a onda i PREMINUO!
Masimo je jednom prilikom za domaće medije otvorio dušu i prisetio se teških trenutaka iz prošlosti
Čini se da život pevača Masima Savića nimalo nije mazio...
Iako je o detaljima iz svog privatnog života otvoreno i bez ustručavanja pričao u javnosti, pojedinih trenutaka nerado se seća. Masimo Savić tokom života pretrpeo je brojne udarce, a kako je naveo, supruga Ena bila je ta koja ga je iščupala iz kandži poroka.
Masimo je jednom prilikom za domaće medije otvorio dušu i prisetio se teških trenutaka iz prošlosti – razvoda roditelja, ali i smrti oca koji je preminuo od leukemije.
– Kada sam imao tri godine, moji su se razveli. Oseti se to kad dete raste bez oca, mada se tata trudio da me se seti na svaki moj rođendan, da mi pošalje poklon i prenese pažnju na daljinu. Međutim, dobio je leukemiju i nakon tri godine je preminuo. Dugo sam bio dete sa samo jednim roditeljem. Pre nekoliko godina umrla mi je i majka. Nije lako kada ostaneš i bez oca i bez majke. Osetiš nekako da si sam na ovom svetu – rekao je jednom prilikom Masimo u ispovesti za Blic i nastavio:
– Posle razvoda mojih roditelja majka me je odvela u Napulj, a nakon nekog vremena otišli smo kod njenih sestara u Australiju. Ponadala se da će naći svoj mir i svoj svet. Tamo smo ostali dve godine, ja sam išao u englesku školu i lepo se snašao, ali ona se i dalje nije smirivala. Preživela je izliv krvi u mozak, pa joj klima nije odgovarala. Kada smo se vratili u Istru, nisam znao ni reč našeg jezika. Zaboravio sam ga. U školi, kao i sa svim prijateljima, govorio sam engleski, a kod kuće s majkom italijanski. Ponovo sam morao da učim hrvatski, mada i danas kad pevam, ljudi primete da neke reči i neka slova govorim na drugačiji način – ispričao je Masimo, a potom priznao da je po povratku u Zadar upao u loše društvo uz koje se odao porocima.
– Po povratku u Zadar, upao sam u loše društvo. Nekoliko drugara kralo je piće i cigarete iz prodavnice, a ja sam čuvao stražu. Nakon šest meseci došla je maca na vratanca, policija je htela sve da nas pohapsi, ali jedan socijalni radnik koji se zove Branimir zauzeo se za mene. Nakon razgovora sa svakim od nas ponaosob zaključio je da se isplati mene da spasava. Bio je u pravu. Puno sam naučio od Branimira i nas dvojica smo i dan-danas prijatelji.
Masimo ne krije da je u mladosti imao problema sa narkoticima i oštro osuđuje što se danas kroz muziku čak peva o teškim drogama.
– Time se šalje pogrešna poruka i to ništa dobro nije donelo. Ne znam osobu kome je to donelo nešto dobro u životu – da je intelektualno prosperirao, da se obogatio na zakonit način, da se druži sa super ljudima, ali ništa od toga. Ti si primoran da se družiš sa gamadima, da razgovoraš sa ljudima koje nikad ne bi pogledao u životu, a kamoli išao na neka druženja. Ali ako ti osobu trebaš jer ona ima nešto što ti potrebuješ, pa gde je duša, gde je dostojanstvo? Nestaju – naveo je jednom priliko pevač za Blic, i dodao:
– Savetujem mladim ljudima da čak ni ne eksperiminetišu sa drogama, jer ne znaju gde ulaze i koliko se zavisnost brzo razvija. Prošao sam svašta i sam znam koliko dugo treba da dođes sebi kao osoba – ne da ozdraviš, nego da stekneš opet poštovanje svojih prijatelja, to je ono najvažnije. Opada tvoje poštovanje i poštovanje ljudi koji te okružuju. Tako da nema ništa dobrog u tome. Najjača droga je biti normalan, to je najlepše – iskren je Masimo.
Bonus video:
(Espreso)