ŠTA ZNAMO O NOVOM SOJU KORONE? Raste zabrinutost o drastično mutiranoj verziji virusa

Naučnici su otkrili drastično mutiranu verziju - toliko je izmenjena da ju je jedan stručnjak opisao kao zastrašujuću, dok mi je drugi rekao da je to najgori soj koji su do sada videli.

Evo nas opet na poznatom terenu - raste zabrinutost zbog novog soja korona virusa. Naučnici su otkrili drastično mutiranu verziju - toliko je izmenjena da ju je jedan stručnjak opisao kao zastrašujuću, dok mi je drugi rekao da je to najgori soj koji su do sada videli. Još je rano i slučajevi novog soja su potvrđeni samo u jednoj oblasti u Južnoj Africi, ali postoje nagoveštaji da se već proširio. Odmah se nameću pitanja koliko brzo se novi soj širi, da li može da probije zaštitu koju daju vakcine i šta treba da radimo. Ima mnogo spekulacija, a vrlo malo jasnih odgovora.

Šta znamo do sada?

Soj je dobio oznaku B.1.1.529 a u petak bi na sastanku Svetske zdravstvene organizacije trebalo da dobije i kodni naziv po grčkom alfabetu - kao što je to bio slučaj sa Alfa i Delta sojevima. Virus je veoma drastično mutirao. Tulio de Oliveira, direktor južnoafričkog Centra za epidemiološke odgovore i inovacije, kaže da postoji "neobičan odnos mutacija" i da se znatno razlike od sojeva koji su do sada otkriveni. "Ovaj soj nas je iznenadio, imao je veliki evolutivni skok i znatno više mutacija nego što smo očekivali", rekao je on. De Oliveira je novinarima rekao da je kod novog soja zabeleženo više od 50 mutacija i 30 na proteinskom šiljku koji gađa većina vakcina i ključ je koji virus koristi da uđe u ćelije ljudskog organizma. Ako se još detaljnije analizira - domen vezivanja receptora (deo virusa koji prvi ostvaruje kontakt sa ćelijama našeg tela) ima deset mutacija, a Delta soj koji je trenutno dominantan u svetu ima samo dve. Ovolika količina mutacija je verovatno potekla od jednog pacijenta čiji organizam nije bio u stanju da pobedi virus. Veliki broj mutacija ne znači automatski da je to loše.

Važno je znati šta tačno rade te mutacije. Ali naučnici su zabrinuti da je ovaj virus radikalno drugačiji od originalnog koji se pojavio krajem 2019. u kineskom gradu Vuhanu. To znači da vakcine, za čiju izradu je korišćen originalni soj, možda neće niti dovoljno efikasne. Neke od mutacije su uočene i ranije kod drugih sojeva, što naučnicima daje neki uvid u to kakva im je uloga. Na primer, deluje da N501Y olakšava korona virusu da se širi. Postoje i drugi sojevi koji otežavaju antitelima da prepoznaju virus i smanjuju efikasnost vakcina, a ima i onih koji su potpuni novi. Ričard Lesels, profesor Univerzitete KvalZulu-Natal u Južnoj Africi, rekao je: "Zabrinuti smo da virus možda ima poboljšanu mogućnost prenošenja sa čoveka na čoveka, ali i da može da zaobiđe određene delove imunog sistema." Postoje brojni primeri sojeva koji su na papiru delovali zastrašujuće, ali na kraju nisu ispali takvi. Zbog Beta soja su ljudi bili veoma zabrinuti početkom godine, jer je izgledalo da najlakše beži od našeg imunog sistema. Ali na kraju je Delta soj, koji se brzo širi, postao dominantan u svetu. Ravi Gupta, profesor sa Univerziteta Kembridž, rekao je: "Beta je mogla da beži od našeg sistema, ali ništa više od toga, a Delta je zaraznija. Novi soj ima potencijal da i u jednom i drugom bude napredniji". Naučne studije u laboratoriji će dati jasniju sliku, ali odgovori će doći brže zahvljujući praćenju virusa u stvarnom svetu. Još je rano donositi jasne zaključke, ali već postoje znaci koji izazivaju zabrinutost. Bilo je 77 potpuno potvrđenih slučajeva u provinciji Gauteng u Južnoj Africi, četiri slučaja u Bocvani i jedan u Hong Kongu (koji je direktno povezan sa putovanjem iz Južne Afrike). Međutim, postoje naznake da se soj još više proširio.

Čini se da ovaj soj daje neobične rezultate (poznate kao ispadanje S-gena) u standardnim testovima i to se može koristiti za praćenje soja bez potpune genetske analize. To sugeriše da je 90 odsto slučajeva u Gautengu možda već ovaj novi soj i da je "moguće da je već prisutan u većini provincija" u Južnoj Africi. Ali to nam ne govori da li se širi brže od Delte, da li je teže ili u kojoj meri može da izbegne imunološku zaštitu koju pruža vakcinacija. Takođe nam ne govori koliko će se soj proširiti u zemljama sa mnogo većim stopama vakcinacije od Južne Afrike u kojoj je 24 odsto stanovništva potpuno vakcinisano. Dakle, za sada nam ovo ostaje kao soj koji izaziva značajnu zabrinutosti uprkos ogromnim rupama u našem znanju. Treba pažljivo da pratimo i postavljamo pitanja o tome šta da radimo i kada. Pouka pandemije je da ne možete uvek čekati dok ne dobijete sve odgovore.

Bonus video:

(Espreso/BBC)