ISTRAŽIVANJE SRPSKIH NAUČNIKA MOGLO BI DA OLAKŠA ŽIVOT POLJOPRIVREDNICIMA! Pogledajte šta planiraju da URADE (FOTO)

Poljoprivrednici u Srbiji često su na gubitku zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Kako bi se šteta što više umanjila naučnici iz Srbije, predvođeni dr Mirjam Vujadinović Mandić odlučili su da pokrenu projekat IAPS.

Projekat je podržan od strane Fonda za nauku Republike Srbije, gde je 59 naučnih timova dobilo priliku da se bavi istraživanjem iz svoje struke. IAPS je jedan od najviše rangiranih projekata u Srbiji.

Projekat se bavi izradom produkata dugoročne prognoze koja bi olakšala planiranje proizvodnje poljoprivrednicima. Dugoročna prognoza od sedam meseci unapred značajno bi uticala na poljoprivredu, a rukovodilac projekta za Espreso objašnjava na koji način se odvija njihovo istraživanje i kakve rezultate očekuju.

Na koji način planirate da dođete do novog sistema koji će poljoprivrednicima pružiti dugoročnu aerometeorološku prognozu vremena?

- Vremenska prognoza se izračunava pomoću komplikovanih kompjuterskih programa polazeći od osmatranja meteoroloških veličina, kao i velikog broja različitih podataka o svim delovima klimatskog sistema (vazduhu, kopnenim i vodenim površinama, vegetaciji i ledenom pokrivaču). Ovi programi se nazivaju numerički modeli za prognozu vremena i kontinuirano se razvijaju i unapređuju više od 60 godina. Zahvaljući napretku tehnologije, pre svega kompjuterskih resursa, ali i unapređenju osmatranja, tačnost prognoze za 3 dana unapred danas je ista kao tačnost prognoze za 36 sati (dan ipo) unapred pre 15 godina. Svaki korisnik vremenske prognoze iskustveno zna da je tačnost prognoze veća što je kraći rok na koji se predviđa vreme. To je posledica haotične prirode atmosfere, zbog koje male greške u osmatranjima (od kojih započinje svaka prognoza) kroz dve nedelje mogu proizvesti potpuno pogrešnu prognozu. Obično se kaže da je dve nedelje unapred granica prognozljivosti atmosfere.

Zbog toga prognoze vremena na koje smo uobičajeno navikli, da će nekog određenog dana na nekom određenom mestu padati kiša, nisu moguće za period duži od dve nedelje unapred. Za dugoročne prognoze (mesec i duže) koristi se drugačiji pristup, gde se zapravo prognozira verovatnoća pojave određene vremenske prilke na nekom prostoru i takve prognoze nazivamo probablističkim. Ovakve prognoze mogu prilično dobro da predvide da li će nastupajući meseci biti sušni ili kišni, topli ili hladni. Generalno se bolje prognoziraju one pojave koje zauzimaju veći prostor i duže traju, kao što su npr. suše - objašnjava dr Vujadinović Mandić.

Na koju metodologiju se oslanjate prilikom istraživanja?

- Polazimo od globalnih dugoročnih prognoza vremena koje se svakog meseca proizvode u Evropskom centru za srenjoročnu prognozu vremena u Engleskoj, koje daju predviđanje vremenskih prilika za narednih 7 meseci, za celu Zemljinu kuglu, ali na gruboj prostornoj rezoluciji. Da bismo dobili prostorno detaljniju prognozu, mi globalnu prognozu regionalizujemo, odnosno svodimo na lokalni nivo, odnosno visoku rezoluciju. To je slično kao kad sa starog fotoaparata pređete na novi koji ima nekoliko puta bolju rezoluciju, pa su vam fotografije oštrije. Ovako dobijene rezultate koristimo da izračunamo različite bioklimatske indekse koji nam govore o tome kako će se biljka razvijati tokom svoje vegetacije i da li će i u kojim fazama njenog razvoja biti izložena vremenskim uslovima koje izazivaju temperaturni i/ili vodni stres. Ovakve informacije će biti dostupne na prostornoj rezoluciji od oko 8 km, što se u prognozi vremena smatra visokom rezolucijom. Na lokacijama izabranih ogleda koje pratimo tokom trajanja projekta koristićemo i numerički model koji predviđa razvoj biljke u zavisnosti od vremenskih uslova, pa ćemo za te konkretne lokacije moći da pružimo još detaljnije informacije.

Da li će rezultati vašeg istraživanja moći da se primene samo u poljoprivredi ili će biti od koristi i drugim delatnostima?

- U okviru projekta razvijamo produkte prognoze koji su namenjeni konkretno poljoprivrednicima i odnose se na rizike od vremenskih uslova koji su primećeni u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Na sličan način, korišćenjem istih prognoza, mogli bi se razviti i produkti koji su specifični za druge grane privrede i rizike od vremenskih nepogoda koji su za njih karakteristični.

U kojoj meri će to pomoći poljoprivrednicima i obezbediti im veći prinos i za koji vremenski period će moći da saznaju prognozu?

- S obzirom na to da biljna poljoprivredna proizvodnja u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, meteorološke i klimatološke informacije su od presudnog značaja za njen uspeh. Proizvođači uobičajeno koriste različite vrste ovih informacija za planiranje svojih aktivnosti, počevši od merenja osnovnih meteoroloških veličina na svojim imanjima, preko ranih najava i upozorenja do kratkoročnih prognoza vremena (za nekoliko dana unapred). Međutim, korišćenje dugoročnih prognoza i informacija o klimatskim promenama u svrhu dugoročnog planiranja nije toliko uobičajeno. Proizvođači prepoznaju njihovu vrednost, ali im pouzdane informacija nisu uvek lako dostupne ili lako razumljive. Smanjenje gubitaka korišćenjem dugoročnih prognoza vremena se ogleda u boljoj organizaciji redovnih aktivnosti i proceni isplativosti primene različitih mera kojima bi se smanjili rizici i unapredila proizvodnja.

Naša poljoprivreda već sada trpi značajne gubitke usled klimatskih promena i sve češćih ekstremnih vremenskih pojava. Najveće štete i gubitke trpimo od suše, koje se javljaju sve češće. Primera radi, samo od jedne suše, 2012. godine procenjene su štete od oko 2 milijarde USD. Sa druge strane, suše i visoke temperature tokom leta se prilično dobro prognoziraju kroz sezonske prognoze, pa se tako proizvođači mogu na vreme pripremiti, primeniti odgovarajuće agrotehničke i druge potrebe mere, kako bi očuvali kvalitet i visinu prinosa i smanjili gubitke.

Kako će to izgledati u praksi? Gde će oni moći da saznaju potrebne informacije?

- Početkom sledeće godine započećemo sa prognozom koja će biti javno dostupna svima preko web sajta projekta, mobilne aplikacije i društvenih mreža. Trenutno je u pripremi deo web sajta projekta (www.iaps-project.com) na kome će se prikazivati prognostički produkti. Prognoza će se izdavati jednom mesečno, za 7 meseci unapred. Nakon završetka projekta, nadamo se da će neke od produkata preuzeti Republički hidrometeorološki zavod, pošto oni raspolažu kapacitetima da takvu prognozu održavaju operativno.

Često imamo priliku da čujemo kako se vreme drastično menja, a to ne pogoduje nikome. Zbog čega se to dešava i da li postoji razlika u odnosu na prethodni vek?

- Kao i svuda u svetu, i u Srbiji se klima tokom poslednjih decenija ubrzano menja. Naravno, to je posledica povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, usled preteranog korišćenja fosilnih goriva. Pored toga što su nam sva godišnja doba toplija nego što su bila sredinom prošlog veka, svedoci smo i da se sve češće javljaju ekstremni vremenski događaji koji mogu da nanesu značajne štete i gubitke. Tokom poslednjih 20 godina, u poređenju sa krajem prošlog veka, iskusili smo više toplotnih ekstrema, imali smo duplo više toplotnih talasa, koji su bili intenzivniji i duži nego ranije, češću pojavu suša, ali 3 puta više ekstremno jakih padavina koje mogu izazvati poplave i bujice.

Koje su mane sadašnje prognoze vremena?

- Problemi kod dugoročne prognoze vremena uglavnom leže u njenoj kompleksnosti i očekivanju korisnika. Zbog toga što ovakva prognoza ne može da da konkretnu informaciju o vremenu na nekoj lokaciji kroz nekoliko meseci, već verovatnoću njenog pojavljivanja, korisnici je često ne smatraju dovoljno preciznom. Takođe, kod nas postoji dugačka istorija diskreditacije ovakvog tipa prognoze kroz bombastične naslove u medijima, kako nas svake godine očekuje najhladnija zima ili najtoplije leto ikada. Sa druge strane, dugoročne prognoze možda nisu dovoljno dostupne širokom krugu korisnika, ne znaju gde da pronađu i šta su puzdani izvori informacija. Često su i same prognoze predstavljene previše komplikovano, pa tako predviđaju sušnije ili vlažnije leto od normale, bez jasnog podatka o tome šta je to klimatološka normala.

Mi se trudimo da upravo te nedostatke otklonimo, da korisnicima približimo rezultate ovih prognoza i da napravimo jednostavne produkte koji će biti konkretno okrenuti rizicima u poljoprivredi.

Da li se vaš metod koristi negde u svetu i kako ste došli na ideju da primenite upravo taj pristup?

- U kontaktu sa kolegama poljoprivrednicima i proizvođačima uvideli smo da se tokom poslednjih desetak godina povećao rizik od različitih vremenskih nepogoda po biljnu proizvodnju i da su proizvođači prinuđeni da primenjuju različite mere kako bi umanjili rizike sa kojima se susreću i adaptirali se na klimatske promene, a sve u cilju održanja ili unapređenja kvaliteta i visine svojih prinosa. Analizirajući rezultate klimatskih projekcija za budućnost jasno nam je bilo da će se u budućnosti ovi rizici povećavati i želeli smo da doprinesemo rešenju problema na praktičan način. Dugoročne prognoze vremena su jedan nedovoljno iskorišćen resurs, pre svega zbog toga što su kompleksnije za razumevanje i korišćenje od obične dugoročne prognoze. Naša ideja je bila da ih približimo poljoprivrednim proizvođačima i damo im jedan alat koji će im omogućiti da se prilagode izmenjenim klimatskim uslovima i pomognemo im da zaštite svoju proizvodnju.

U svetu postoje različite tipovi agrometeoroloških prognoza, pa i dugoročne, koje se razlikuju po produktima koje nude korisnicima. Mi smo se fokusirali na konkretne rizike od vremenskih pojava koje se javljaju kod nas u zemlji i na one kulture koje se kod nas gaje. Na samom početku projekta smo na osnovu klimatoloških podataka definisali koji su to rizici i sada se trudimo da neke od njih prognoziramo i napravimo produkte koji će proizvođačima biti lako razumljivi i korisni u praksi.

Da li planirate da rezultate istraživanja podelite i sa naučnicima širom sveta ili ste fokusirani samo na našu zemlju?

- Fokus naših istraživanja jeste Srbija i poljoprivredne kulture koje se najviše gaje kod nas, ali slični produkti bi mogli da se razviju i za druge kulture, kao i na drugim lokacijama. Rezultati naših istraživanja su javno dostupni svima, mi ih redovno prezentujemo na stručnim međunarodnim konferencijama i objavljujemo u međunarodnim naučnim časopisima.

Da li rukovodite još nekim projektom ili smatrate da je neki važno napomenuti?

- Deo našeg projektnog tima učestvuje i u izradi nacionalnog predloga Programa prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, u čemu su nam mnogo pomogli i iskustvo iz IAPS projekta, kao i rezultati do kojih smo došli tokom njegove prve faze. Na taj način će istraživanja IAPS projekta biti i deo konkretnih mera adaptacije na klimatske promene koje se planiraju u Srbiji - završava dr Vujadinović Mandić.

Poljoprivreda je jedna od delatnosti koje su najviše pogođene vremenskim neprilikama, jer se proizvodnja mora planirati nekoliko meseci unapred. Zbog toga bi rezultati istraživanja naučnika sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta u Beogradu značajno doprineli smanjenju štete koja bi nastala usled vremenskih uslova.

(Espreso)