ČUDNOVAT SPOJ INTELIGENCIJE I DEPRESIJE: Da li su pametniji ljudi skloniji depresiji?

Na stvaranje depresije kod čoveka mogu uticati različiti faktori – od stvari koje su se dešavale u detinjstvu, do načina razmišljanja i uticaja okoline kojem je osoba izložena.

Veoma je važno na vreme primetiti prve simptome depresije, kako bi lečenje bilo što bolje.

Mnoge poznate ličnosti i poznati pisci kao što su Ernest Hemingvej, Emili Dikinson, Virdžinija Vulf, Edgar Alan Po i Amadeus Mocart kroz istoriju bile su opisivane kao visoko inteligentne osobe koje imaju brilijantan i kreativan um, ali koje su istovremeno sklone depresiji i osećaju teskobe.

Zbog toga se postavlja pitanje da li postoji povezanost višeg nivoa inteligencije (IQ) i depresije?

Za početak, viši nivo inteligencije ne doprinosi nužno razvoju bilo kakve mentalne bolesti. Međutim, zaista postoji određena predispozicija prema pojačanoj zabrinutosti, samokritičnosti i iskrivljenom, obično negativnom pogledu na svet. U mnogim slučajevima ovi faktori stvaraju idealne uslove za nastanak depresije.

Ličnost visoko inteligentnih ljudi

Knjiga Kreativni mozak je štivo od velike pomoći za razumevanje načina na koji funkcioniše mozak najpametnijih i najkreativnijih ljudi.

Neurolog Nensi Andrejasen u njoj demonstrira značajnu tendenciju da genijalci u našem društvu mogu da razviju određene poremećaje: bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost, a posebno napade panike. Čak je i Aristotel svojevremeno pokazao da inteligencija ide ruku pod ruku sa melanholijom.

Studije o inteligentnim ljudima

Sigmund Frojd proučavao je razvoj grupe dece sa koeficijentom inteligencije iznad 130. U svojoj studiji otkrio je da ih je skoro 60 odsto na kraju razvilo depresivni poremećaj.

U još jednom istraživanju sprovedenom 60 – ih godina prošlog veka ustanovljena je veza između visoke inteligencije i nižeg nivoa zadovoljstva životom.

Još jedan značajan aspekt koji je otkriven ovim istraživanjem jeste osetljivost takvih ljudi na svetske probleme. Njihove brige nisu sadržale samo probleme nejednakosti, glavi u svetu ili ratove. Visoko inteligentnim ljudima smeta egoistično, iracionalno i nelogično ponašanje.

Emocionalne “slepe tačke” inteligentnih ljudi

Stručnjaci kažu da visoko inteligentni ljudi ponekad razvijaju disocijativni poremećaj ličnosti. Oni svoje živote vide spolja, poput pripovedača koji koristi treće lice kako bi bilo objektivno, ali bez osećaja da su u potpunosti deo toga.

Ova perspektiva uzrokuje “slepe tačke”. To je koncept koji je tesno povezan sa emocionalnom inteligencijom, a to je perspektiva koja prouzrokuje samoobmane i ozbiljne greške u percepciji.

Dakle, ono što visoko inteligentni ljudi često rade je isključivo fokusiranje na ono što nedostaje u njihovoj okolini. Stvari koje nisu sinhronizovane, egoistični delovi sveta, svet u koji ne mogu da se uklope. Često nemaju emocionalne veštine da pronađu mir u ovom zbunjujućem svetu.

Bonus video:

(Espreso/Stil)