DECA DOBIJAJU PSIHOLOŠKE OŽILJKE KOJE NE VIDIMO GOLIM OKOM! Pedagog nam je otkrio kako najčešće STRADAJU od nasilja

Širom sveta se svake godine obeležava 19. novembar kao Svetski dan prevencije zlostavljanja dece, sa ciljem podizanja nivoa svesti i povećanja osetljivosti na pojavu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece.

Zlostavljanje dece je težak problem koji izaziva brojne posledice na njihov razvoj. Svetska zdravstvena organizacija smatra da "zloupotreba ili zlostavljanje dece obuhvata sve oblike fizičkog i emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, komercijalnu ili drugu ekspoloataciju što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć".

Prava deteta se krše na najrazličitije načine i na različitim nivoima: od manipulisanja decom u reklamne svrhe, političke promocije, eksploatacije dečijeg rada, nepoštovanja njihovog identiteta i integriteta do teških oblika zlostavljanja i zanemarivanja. Nasilje nad decom je u konstantnom porastu. Javlja se u različitim oblicima i pronalazi najrazličitije kanale, naročito kad je reč o nasilju koje nije vidljivo na prvi pogled, kao što je vršnjačko nasilje u školama i zlostavljanje putem interneta tzv. "cyberbulling", čega roditelji često nisu ni svesni.

O ovom problemu smo razgovarali sa pedagoškinjom Stefanom Tasić. Objasnila nam je kako i da li možemo da prepoznamo signale nasilja.

- Što se tiče ponašanja deteta koje je pretrpelo nasilje, ono zavisi od deteta do deteta, jer svako dete različito ispoljava ponašanje, na primer, dete koje je inače povučeno i teško uspostavlja socijalne kontakte, koje ima jedva jednog druga, možda dva, u situacijama kada pretrpi nasilje, ono će se još više povući u sebe i postati asocijalna osoba.

S druge strane, dete koje je otvorenijeg duha i koje je bilo u situaciji da pretrpi određenu vrstu nasilja ,ono može odreagovati potpuno neočekivano, odnosno, ukoliko to nasilje kontinuirano traje već neko vreme, takvo dete će biti spremno uzvratiti istom merom. Kod takve dece je mnogo lakše otkriti da se nasilje dešava jer će oni u većini slučajeva sami reći i potražiti pomoć, što nije slučaj sa asocijalnom decom.

Pitali smo je i šta se dešava sa psihom deteta koje je pretrpelo neki vid nasilja.

- Psiha deteta nakon pretrpljenog nasilja biva posebno osetljiva, i sa takvom decom se mora pažljivo raditi kako bi ona ponovo izgradila poverenje u svoju okolinu. Jedan od najvažnijih zadataka svakog pedagoga, nastavnika, roditelja, jeste naučiti decu da ne ćute na nasilje i da imaju slobodu, poverenje da se obrate za pomoć.

Objasnila nam je zbog čega je uloga pedagoga važna:

- Jasno je da roditelji imaju najvažniju ulogu u životu svakog deteta, ali činjenica da dete provodi većinu svog vremena u školi sa svojim vršnjacima, nastavnicima, školi daje jednu vrstu odgovornosti pa pedagozi zauzimaju posebno mesto, ali je neophodna saradnja škole sa roditeljima i obrnuto jer je ta saradnja ključ svakog rešenja problema. Sa decom koja su pretrpela nasilje mora se raditi dosta pažljivo. Od trenutka saznanja da je dete žrtva određene vrste nasilja pedagog mora izgraditi pre svega poverenje sa tim detetom, jer su takva deca preplašena i boje se nasilnika i svega što su prošla, boje se da ako nasilnik čuje da je dete reklo nekome, šta će onda biti sa njim, njihov emocionalni život biva poremećen, što se održava na detetovo delanje u stvarnom životu. Zbog toga je poverenje jako važno.

O nasilju se ne sme ćutati!

- Pedagog mora pružiti pomoć detetu, ohrabriti ga da govori. Radionice sa decom na temu nasilja su se pokazale dosta efikasne u borbi protiv nasilja. Važno je istaći da se o nasilju ne sme ćutati, da se nasilje ne sme zataškavati, nasilnik se ne sme kriti. Svako ćutanje o nasilju je zapravo nasilje. Ponekad je dobro čak i neke najmanje ekcese podići na viši nivo reagovaja, kako bi deca shvatila ozbiljnost stvarnih situacija nasilja. U školama postoje Timovi za zaštitu dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji takođe imaju važnu ulogu u borbi protiv nasilja i pružanju podrške žrtvama nasilja. Cilj je prevencija, a ne reakcija!

Kako bi trebalo da reaguju roditelji?

- Kao što sam već naglasila, najvažniju ulogu u životu deteta imaju roditelji. Međutim, u trenucima kada saznaju da je njihovo dete žrtva nasilja, njihove reakcije mogu biti neočekivane i nepromišljene. Sa takvim roditeljima posebno treba biti obazriv jer su njihova osećanja ranjiva, ali opet se vraćamo na ključ rešavanja svakog problema, odnosno saradnju između škole i roditelja. Praksa govori da roditelji koji sarađuju sa školom i koji imaju poverenja u nastavni kadar u situacijama kada je njihovo dete bilo žrtva nasilja, te situacije su uspešno rešene u korist deteta.

Sve vrste nasilja ostavljaju posledice!

- Posledice mogu biti različite i mogu ostaviti trag za ceo život. To mogu biti poremećaji u funkcionisanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, disfunkcionalni odnosi sa okolinom i nepoverenje u okolinu, asocijalan način života, psihički poremećaji... Bilo koja vrsta nasilja ostavlja posledice, pogotovo ukoliko se ne otkrije na vreme. Ako baš treba izdvojiti nasilje koje ostavlja najveće posledice, onda je to psihičko nasilje. Ono ne ostavlja vidljive tragove kao fizičko, ali ostavlja trajne psihičke posledice.

NAJPOTRESNIJI SLUČAJEVI NASILJA NAD DECOM U SRBIJI

• Rašid B. uhapšen je zbog sumnje da je 4. novembra u kući na Karaburmi pretukao sina svoje vanbračne supruge koji još nema ni godinu dana.

• Predavač i urednik Petničkih svezaka Branislav Savić, kojeg je više polaznica Istraživačke stanice Petnica u ispovestima optužilo za seksualno uznemiravanje, vrlo lako može da se izvuče i izbegne robiju jer oštećene još uvek razmišljaju da li da svedoče, te samim tim ovaj postupak i dalje tapka u mestu, i preti da zastari!

• Baba Branka i majka Milja Prijović optužene su za krivično delo teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu, kada su prošle godine u decembru bacile novorođenu bebu u kontejneru u Ulici Kralja Milutina u obrenovačkom naselju Rojkovac

• K. S. iz sela Ranovac u opštini Petrovac na Mlavi sumnjiči se da je zloupotrebom položaja obljubio dete. K. S. je više puta u periodu od tri meseca zlostavljao dvanaestogodišnju ćerku.

• Srpska državljanka (30) uhapšena je u julu ove godine u Beču zbog nasilja nad sinom (7), koga je, kako prenose mediji, više puta istukla na javnom mestu!

• V.D. (77), iz Zaječara, sumnjiči se da je od 2005. do 2014. godine obljubio dve devojčice, koje su tada imale manje od 14 godina. Nakon nekoliko meseci rada, V.D. je priveden.

• Muškarac star 44 godine, inače kum članova porodice Ninoslava Jovanovića (48), koji je poznat kao Malčanski Berberin, nalazi se u pritvoru zbog sumnje da je obljubio svoju petnaestogodišnju ćerku.

• Apelacioni sud u Novom Sadu pravosnažno je na sedam i po godina zatvora osudio Peru Dimitrova (68) iz Bačke Palanke zbog obljube s detetom sa produženim krivičnim delom nedozvoljene polne radnje.

• Devojčicu (13) iz sela kod Bogatića je silovao je radnik njenog oca njegov Aleksandar I., zvani Mačak (39).

• Mišel Tot (31) je 25. juna prošle godine nasmrt pretukao jednomesečnog sina u porodičnog kući u Vršcu. Pravosnažno je odlukom Apelacionog suda u Beogradu osuđen na 18 godina zatvora.

• S. M. (47) i N. M. (56) iz Obrenovca uhapšeni su ove godine zbog nasilja u porodici, odnosno zapuštanja maloletne ćerke koja je bila u drugom stanju.

• D. M. (63) iz niškog sela Čamurlije uhapšen je zbog sumnje da je u svojoj kući, zloupotrebivši njihovo poverenje, obljubio dve devojčice stare trinaest i četrnaest godina te da je u istoj nameri pokušao da namami i jednu dvanaestogodišnjakinju.

• Niška policija podnela je krivičnu prijavu zbog krivičnog dela zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog lica protiv Snežane Đorđević (28) iz Vrbasa.

• Na poslednji slučaj vršnjačkog nasilja, koji se dogodio u Kraljevu, policija je reagovala privođenjem nasilnika tek nakon što se snimak tog događaja pojavio na internetu, jer slučaj nije bio ni prijavljen. Incident se dogodio tokom dana i to u vreme kada su otvoreni lokali koji se nalaze u prolazu u kom se i sam događaj desio.

• Mirsad M. i starleta Katarina M. uhapšeni su na Vračaru u junu ove godine. On se sumnjiči za nasilje u porodici, a ona za nepružanje pomoći detetu, ali i za zanemarivanje i zlostavljanje deteta. Brigu o dečaku preuzela je baka.

(Espreso)