VEČITA DEBATA
ŠTA RUSIJA I AMERIKA IMAJU ZAJEDNIČKO? 1 taktika sa kojom se slažu neliberalni političari sa obe strane Atlantika
Jačajući svoj imidž normativne protivteže Zapadu, Кremlj može da obezbedi pristup drugim autoritarnim državama i njihovim resursima
Postoji mnogo debata o novom "hladnom ratu" između Rusije i Amerike.
Jedna taktika sa kojom se slažu neliberalni političari sa obe strane Atlantika je popagiranje "tradicionalnih vrednosti" kako bi prikrili sopstvene propuste.
Demagozi krajnje desnice od Moskve do Teksasa sve više podstiču moralnu paniku kako bi podstakli tenzije i prikrili domaćih problema.
Кrajem oktobra, ruski predsednik Vladimir Putin održao je svoj godišnji govor u diskusionom klubu Valdaj. Uprkos tome što je pandemija ušla u najsmrtonosniju fazu u Rusiji, on se nije pozabavio merama javnog zdravlja i umesto toga je odlučio da se protivi "kulturi otkazivanja“ i rodno odvojenim toaletima na Zapadu.
Putinov govor je deo smišljenog i isprobanog priručnika, kako u zemlji tako i u inostranstvu. On ima za cilj da konsoliduje moć režima i skrene pažnju sa neuspešnog upravljanja raspirivanjem društvenih tenzija. Ne može se odbaciti kao puka teatralnost, jer on ima stvarne implikacije za usklađivanje autoritarnih taktika i manipulaciju vrednostima širom sveta.
Otkako je Rusija uvela svoj zakon iz 2013. o zabrani "homoseksualne propagande“, postala je entuzijastičan izvoznik konzervativnih ideologija, ponekad na mesta od kojih se to najmanje očekivalo. Kako piše "Moskou Tajms", tokom antivladinih protesta u Sudanu 2018. godine, ruski takozvani "politički stratezi", povezani sa Jevgenijem Prigožinom, oligarhom bliskim Кremlju, naložili su tadašnjem Omar Baširovom režimu da postavi pro-LGBT zastave među demonstrante kako bi potkopao njihov kredibilitet.
Jačajući svoj imidž normativne protivteže Zapadu, Кremlj može da obezbedi pristup drugim autoritarnim državama i njihovim resursima.
Republikanski guverner Greg Abot iz Teksasa dosledno koristi istu taktiku odvlačenja pažnje. Uoči međuizbora izbora sledeće godine, uspeo je da preusmeri pažnju sa svog lošeg rukovanja pandemijom, hroničnih problema sa snabdevanjem energijom i sve većim ograničenjima prava glasa, ka društvenim pitanjima koja izazivaju zapaljive podele.
Prošle nedelje je potpisao kontroverzni Predlog zakona 25, kojim se transrodnoj deci zabranjuje da se bave sportom. Ranije ove godine zalagao se za Predlog zakona 8, koji je sada pred Vrhovnim sudom, kojim se zabranjuju abortusi pre šeste nedelje, kada većina žena još ni ne zna da su trudne.
Umesto da zauzmu suprotstavljene strane novog ideološkog Hladnog rata, republikanci i globalni autoritarci širom sveta — koji mogu da dolaze iz različitih političkih, kulturnih i društvenih konteksta — koriste alarmantno slične taktike. Oni manipulišu narativima o "tradicionalnim vrednostima", koji služe kao kulturna batina za huškanje stanovništva i nanose stvarnu štetu, posebno ženama, LGBTI osobama i drugim ugroženim gupama. A šteta nije samo lokalna. Na globalnom nivou, autoritarci se usklađuju kako bi premostili multilateralne prostore i potkopavali demokratske vrednosti stvaranjem paralelnih sistema u senci.
Anti-abortus
Nedelju dana nakon Putinovog govora na Valdaju, Rusija je potpisala Ženevsku deklaraciju o konsenzusu – dokument protiv abortusa, koji je inicirala administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, a koji objedinjuje koaliciju uglavnom autoritarnih vlada sa lošom statistikom o ljudskim pravima i položaju žena. Istog dana, američki Senat i republikanci u Predstavničkom domu predstavili su rezoluciju kojom se proslavlja prva godišnjica deklaracije.
Grandiozno ime konsenzusa pruža pokriće za ono što je u suštini manifest protiv abortusa. Uprkos činjenici da nema političku težinu, nije pravno obavezujući, niti pruža mehanizme za odgovornost vlade, pokretači ga predstavljaju kao normativni dokument koji obavezuje zemlje potpisnice na politiku protiv abortusa.
Reč je o tome da se ruska vlada nije ni potrudila da objavi saopštenje za javnost ili da se pohvali potpisom u državnim medijima. Većina Rusa ima relativno progresivne, ili barem apatične, stavove o reproduktivnim pravima. Uprkos tome, konsenzus je simbol alarmantnog trenda i pokušaja da se konsoliduje globalna konzervativna vizija.
Putin se tako pridružuje prepunom polju autokrata koji se okupljaju oko regresivnog skupa društvenih vrednosti kao taktike za odvraćanje pažnje od katastrofa koje su sami proizveli kod kuće.
Trebalo bi da bolje razumemo ove zajedničke autoritarne strategije kako bi njihove posledice bile manje. Međunarodna novinarska istraživanja trebalo bi da razotkriju kako se taktike preklapaju između različitih zemalja i kultura i razotkriju tokove novca iza njih.
Istraživanje uticaja ovih štetnih politika na ciljanu populaciju mora biti na vrhu dnevnog reda za kreatore globalne politike. Takođe je ključno zapamtiti da ne trpe samo manjine. Erozija demokratskih vrednosti utiče na sve nas.
(Espreso/Blic)