OTVORENO I ISKRENO
Lane Jovanović o uspehu Srbije: ZADOVOLJAVAMO SE MALIM STVARIMA, MOŽEMO PROTIV NAJBOLJIH! NISMO FUDBALSKA NACIJA!
Opširan intervju za B92, dao je bivši reprezentativac Milan Lane Jovanović. Dotakao se uspeha kvalifikovanjem na Mundijal, ali istakao da se ne treba tu zaustaviti.
- Delim utisak svih ljudi iz Srbije, u velikom stilu smo otišli u Katar. Rezultatski i celokupan sadržaj, sve je bilo izvrsno. Uvek sam protiv euforije, više sam za mirnoću i da se ne zaustavljamo na ovome. Na impresivan način smo pobedili Portugal, ali i igrali cele kvalifikacije. Napadački, disciplinovano, kvalitetno, a na sve to i smireno, ležerno, uz potpunu kontrolu meča u Lisabonu. Nije bilo panike, imali smo tehničku dominaciju u posedu, a sve je pratio rezultat na kraju.
Lane je istakao uticaj selektora
- Morao je neko ko je veliki autoritet, on je broj jedan u Srbiji. Prošao je sve kao igrač, ceo svet, sa šmekom, karakterom, napravio je situaciju da mu igrači veruju. Postavio je sistem da se igra napadački, na gol više i sa visokim presingom. Čekali smo toliko dugo, a kad smo poslednji put igrali sa dva napadača? Kad smo poslednji put bili ovako atraktivni - pitao se Jovanović, na šta smo ga podsetili da je to verovatno bilo vreme kada je zajedno sa Milošem Krasićem dejstovovao po krilima, a u samom napadu bili Nikola Žigić i Marko Pantelić.
- Eto, da... To je bio poslednji put - ni sam Lane nije mogao da veruje.
Sada je glavno pitanje koliko mogu "Orlovi“ u Kataru? Nismo se proslavljali kada smo odlazili na velika takmičenja. Čak suprotno, uvek je bila neka tragedija na kraju...
- Moraš da veruješ ako želiš da uspeš. Momci su to uradili u Portugalu, protiv jedne od najvećih selekcija sveta. Međutim, ne smemo time da se zadovoljavamo i upadamo u euforiju. Kada smo tako nešto uspeli u Lisabonu, što ne bismo ponovili protiv nekih drugih velikih reprezentacija? Ajde ne mora baš najjači Brazil, ali protiv Argentine i drugih velikih selekcija, što da ne?! Ovakva Srbija može sa njima.
Jovanović ima recept za tako nešto. Postaviti visoke ciljeve, pa makar bili i nerealni. Uostalom, zar takav nije bio Lisabon.
- Možemo mnogo. Ako smo jednom uspeli, što ne bismo se uvek toga držali. Vidim da narod već govori o polufinalu Mundijala, daleko je sve to i jako teško, ali takav cilj moraš da postaviš ispred sebe, pa makar i ne uspeo. Moraš da veruješ u ono što radiš.
Poslednja ovakva euforija u našoj zemlji bila je kada je ekipu vodio Radomir Antić, sada već pokojni, a u timu baš bio Jovanović kao njegov najveći izum.
- Jesu veličine obojica, s tim da je Antić došao na klupu Srbije sa potvrđenim trenerskim kvalitetom, dok iza Piksija stoji igrački. To je fakat i relevantno viđenje situacije. Piksi je svetski čovek, ima fudbal u malom prstu i sada je pokazao da će ostaviti pečat i kao trener. Želim mu, zajedno svim našim igračima, da postanu šampioni sveta - kaže Jovanović, poznat i kao veliki patriota.
Mnogo je heroja u srpskom timu, ali jedno ime se posebno izdvaja. Aleksandar Mitrović, najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije. Mitrogol je klasu potvrdio i za 45 minuta koliko je odigrao protiv Portugala.
- On je naš najbolji reprezentativac poslednjih godina. Kakve je samo igre prikazivao, golove kakve je davao... Nije dao samo onome kome nije hteo - govori Lane i dodao:
- Ako bismo izbrisali golove Mitrovića i asistencije Tadića bili bismo rang Crne Gore, Litvanije, Albanije... Sve pratim, igre, statistiku... Nemoj samo da kažete da bi toliko uradio neko drugi, jer ne bi bio ni blizu. Mitar je dao 44 gola, eeej.
Više od decenije smo bili u "kanalu“ u koji je upao Jovanović slaveći gol Nemcima u Port Elizabetu. Da li je normalno da Srbija toliko čeka na veliki trijumf?
- Baš predugo. Mi se zadovoljavamo malim stvarima, a imamo potencijal da svake godine oborimo jednu ekipu iz svetskog vrha, u Beogradu mislim. Evo, koliko smo čekali na ovakav trijumf u kvalifikacijama, 25 godina? - ustvari je reč o 33 godine.
Još iz Piksijevog vremena kao igrača kada je srušio Francusku u Beogradu (3:2)...
- Ne možemo da se nazivamo fudbalskom nacijom. To sve pada u vodu - rekao je iznenađeni Jovanović, ali i ispričao da pored toga Srbija mora da puca visoko.
- Govorim mojim prijateljima iz Hrvatske 'Vi ste igrali finale, ali imate komšije koji su bili evropski i svetski šampioni'. Mi smo sa omladincima uspeli to, oni su stigli do finala sa A timom. To je dobar argument, to nama pripadama. Sve do sada deluje dobro, ali ne bih da se poredimo sa Hrvatima. Neka se sve vidi u Kataru - zaključio je Lane.
Srbija i Hrvatska su mogli da se sastanu u Glazgovu, da nam Škotska nije pokvarila planove i zadala nam šamar na penal ruletu u Beogradu.
Sada je ovo nova Srbija, Piksijeva, drskija i ofanzivnija da se sa svima nadigrava.
Pa kao što kaže Jovanović, neka dođu najveće selekcije poput Argentine, Španije, Francuske, pa i Hrvatska... Već u Kataru!
Espreso/B92: Miloš Simanović (Twitter)