"BILA SAM PSIHIČKI PRAZNA, SA BOLOM OD KOGA SE UTROBA PREVRĆE"! Mila je prevremeno rođena BEBA, ovo je njena PRIČA

Od 2011. godine, 17. novembar obeležava se kao Svetski dan prevremeno rođenih beba.

Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o tome šta znači biti prevremeno rođena beba, koje to rizike i probleme nosi, kao i sa čime se sve susreću roditelji prevremeno rođene dece. Ipak, svest o svemu tome kod nas je i dalje na niskom nivou. Čak i oni koji u svom okruženju imaju nekoga sa prevremeno rođenom bebom, retko znaju sve o borbi i strahovima kroz koje roditelji svakodnevno prolaze.

Svake godine se u svetu rodi oko 15 miliona prevremeno rođenih beba, dok čak jedan milion beba, nažalost, ne preživi. U onu srećnu statistiku preživelih ušla je Mila, čija se mama Tatjana Uzur (30) iz Bačke Palanke, borila kao pravi lav.

Kako bi ukazala na sve poteškoće sa kojima se majke prevremeno rođenih beba, ali i same bebe suočavaju, Tatjana je za portal Espreso podelila svoju priču.

Od momenta kada je saznala lepe vesti mesta za strah nije bilo, jer je trudnoća bila uredna i redovno kontrolisana. Sve do drugog ekspertskog ultrazvuka.

- Tada lekari pronalaze subminalni hematom veličine 7 cm, zbog kojeg sam krvarila i bila na održavanju od 28. aprila do dana porođaja. Naznaka za porođaj nije bilo. Ja sam pregled kompletan obavila tri dana pred porođaj, gde je sve bilo u redu s obzirom na moju situaciju sa hematomom, objašnjava Tatjana.

U to vreme, Tatjana nije ni slutila da će za koji mesec, bez najave lekara i uobičajenih kontrakcija, na svet doneti svoje čedo.

Tog 6. juna Tatjana je bila u kući svojih roditelja, u kupatilu, kada je u 6 časova ujutru osetila pojačane bolove, koji su, kako se ispostavilo, najavili prevremeni porođaj.

Po gestaciji porodila sam se u 31. nedelji, skoro dva i po meseca ranije. Kasnije su doktori procenili da je Mila bila nekih 26 ili 27 nedelja, jer je hematom usporavao njen razvoj. Sam porođaj se desio brzo, bolovi su počeli par minuta pre nego što sam shvatila da beba izlazi. Pre toga je bila nelagodonost neka par sat ranije, ali ni blizu bola od par minuta pre porođaja.Težak je to trenutak, jer si potpuno šokiran i izgubljen, nesvestan šta se dešava, kasnije tek shvatiš, priseća se Tatjana.

Svoju "palčicu", koja je tada bila teška svega 670 grama i dugačka 31 centimetar, hrabra majka prvi put je uzela u ruke. Maštajući o trenutku kada će prvi put ugledati svoju bebu, nije mogla ni naslutiti da će to izgledati baš ovako.

- Momenat kada ja nju hvatam u ruku, a ona je veličine moje šake, je neverovatan. Sve misliš: "Imam košmar. Ovo se ne dešava", priseća se Tatjana tog trenutka, nakon kojeg su bolovi nestali.

I tako je taj košmar postao najlepši poklon, koji je stigao baš na rođendan Tatjanine mame.

Ubrzo je došao sanitet Hitne pomoći, a sve vreme velika podrška bili su joj roditeji. Nakon porođaja, Mila je odvezena u novosadsku dečiju bolnicu na intenzivnu negu, a Tatjana u Betaniju.

Posle dva dana Tatjanu su pustili kući. Mala Mila ostala je na respiratoru u bolnici, a dolazak kući bez detata jedna od najgorih slika koju pamti.

- Bila sam psihički prazna, tupa, sa velikom nevericom, i brigom, onom najvećom od koje ti se utroba okreće. Mila je čudom Božijim bila samo tri dana na respiratoru, a sam boravak i nega u bolnici je trajao 73 dana. Iz inkubatora je, sasvim slučajno izvađena 10. avgusta, baš na dan termina. Ja verujem da to nije slučajnost. Pre duga 22 dana, puna strepnje, brige, zoveš, i dok zvoni telefon sav se treseš, a kad se doktror javi, samo tražiš da kaže reč " stabilna". Za to živiš, priseća se Milina mama tih emotivnih momenata koji su sada iza nje i dodaje:

- Kad sam otišla u bolnicu da budem sa njom, bilo je lakše, jer sam bila tu. Ali svi ti dani, kojih je bili oko 56, u bolnici su predugi, tužni...Bolesna deca, tužne majke...Ta neizvesnost svaki put kad silaziš kod bebe se ne može opisati. To zna samo ko je bio u dečijoj bolnici.

Prevremeno rođena deca često imaju probleme sa respiratornim sistemom, probleme sa sluhom, vidom, kao i poteškoće u razvoju. Takođe, kod prevremeno rođenih beba često se javlja rizik od hroničnih bolesti, a ovakav porođaj je rizičan i za majku.

11. dana života, Mila je imala jednu infekciju koju je, reagujući dobro na antibiotike, prebrodila za 5 dana. To je bila jedina komplikacija koju je imala.

Sreća je bila na strani male Mile koja je pokazala magičnu i čeličnu volju za životom.

Ono sa čime se majke ovih malih heroja suočavaju ravno je pravoj borbi. Hiljadu pitanja, zebnji i slutnji život im rasparčava u mnoštvo nepodnošljivih trenutaka.

Prvo se suočavamo sa tim da li će dete preživeti uopšte, jer se situacija znala menjati iz sata u sat. Suočavamo se i sa time da li će beba biti zdrava, da li će imati posledice koje mogu biti velike i značajne. Strahovi te pojedu, priča Tatjana za Espreso.

Toj agonija došao je kraj 17. avgusta kada je Mila sa 1.930 grama i 40, 5 cm otpuštena iz Instituta, na svu sreću, kao zdravo dete, bez dijagnoze.

Tatjana je beskrajno zahvalna svim doktorima i sestrama koji su pazili na njenu Milu i pomogli joj da zajedničnim snagama dobiju ovu bitku.

Za kraj, na ovaj važan dan, Milina mama poslala je snažnu poruku svima koji sada biju njenu bitku:

Želim svim divovima da čestitam njihov praznik. Snaga koju ta deca imaju je neverovatna. I snaga koju imaju njihovi roditelji je isto takva. Svaki mali div je vredan divljenja. Nadam se da će ljudima svest biti veća o njima i o borbama koje vode. Svima koji sada vode svoje bitke želim srećan kraj kao što je bio naš, poručuje Tatjana Uzur, srećna majka petomesešne Mile koja zdravo raste.

(Espreso / Marina Letić)