poskupljenje
VISOKE CENE NAMIRNICA SVE DOK JE I KORONE! Najviše poskupeli krompir, voće, žitarice
Rast cena hrane posledica su pandemije kovid-19, i dokle god bude trajala epidemija, i cene hrane hrane – voća, povrća, uljarica i žitarica će ići nagore
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, povećane su za 41,4 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: krompir (89,0 odsto), industrijsko bilje (55,4 odsto) i žita (43,1 odsto), piše novosadski Dnevnik.
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2021. godine, u odnosu na avgust 2021. godine, u proseku su povećane za 6 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na prethodni mesec, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: krompir (26,3 odsto), voće (12,1 odsto), povrće (7,9 odsto) i žita (6,5 odsto).
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-septembar 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, u proseku su povećane za 18,5 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-septembar 2021. godine u odnosu na isti period 2020. godine,najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: voće (55,7 odsto), industrijsko bilje (46,1 odsto), žita (26,0 odsto) i povrće (14,5 odsto).
Rast cena hrane posledica su pandemije kovid-19, i dokle god bude trajala epidemija, i cene hrane hrane – voća, povrća, uljarica i žitarica će ići nagore kaže za “Dnevnik” agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin.
Po njegovim rečima; cena pšenice beleži rast i dostiže istorijske rekorde i dokle god bude kilogram pšenice išao nagore beležiće istorijski maksimum. – I druge primarne kulture ,takođe, beleže rast, nikada do sada zabeležen, s tim što na te cene uticaja imaju dešavanje na svetskim tržištima i berzanskim kretanjima predočava Galetin i navodi da na cene povrća ne utiču dešavanja na inotržištima, već da posledice skupog kupsa, krompriara, i drugog povrća treba tražiti u lokalnim okruženjima.
Na te cene uticala je klima, preciznije ovoga leta velika suša, koja je donela da prinosi budu slabiji. – Odnos između ponude i potražnje nije bio ravnomeran pa je doveo da kiloram krompira bude blizu stotinu dinara, a kilogram kupusa da se ne može naći ispod 70 dinara, što je nezavbeleženo - naveo je Galetin.
(Espreso/Dnevnik)