OTKRIVAMO
UKOLIKO VAM JE STALNO HLADNO, MOŽDA IMATE NEKU OD OVIH BOLESTI! Stručnjak objašnjava šta su mogući RAZLOZI
I ne slutimo od čega sve može da nam bude hladno, ali, pre svega bi trebao da hranu prilagodimo spoljnoj temperaturi i godišnjem dobu...
Zašto smo zimogrožljivi i da li zaista postoje namirnice koje mogu da nas ugreju, objašnjava dr Dušan Vujnović.
I ne slutimo od čega sve može da nam bude hladno, ali, pre svega bi trebao da hranu prilagodimo spoljnoj temperaturi i godišnjem dobu.
Ukoliko spadate u red osoba koje ni tri kaputa ne mogu da ugreju, možda bi bilo dobro bi bilo da razmislite o promeni životnih navika. Ponekad je dovoljno samo da popijete malo više vode i budete fizički aktivniji, kako biste rešili problem zimogrožljivosti. Kod zdravih osoba, zimogrožljivost je najčešće, posledica usporene cirkulacije usled sedelačkog načina života. Ali, nekada može biti simptom bolesti kao što su anemija, poremećaj rada štitaste žlezde ili nedostatak vitamina B 12, objašnjavaju doktori.
Šta je najbolji lek za dobru cikrulaciju?
Priroda nam je za ovaj problem, kako dodaju stručnjaci, podarila i lek u vidu ruzmarina, divljeg kestena, pasulja, lipu, zovu, heljdu, ovas.
– Loša cirkulacija je najčešći razlog zimogrožljivosti, ljudi se žale da su im noge, posebno stopala, uvek hladna, kao i da osećaju utrnulost organizma u ranim jutarnjim satima. Problem je, nekada, moguće lako rešiti svakodnevnim šetnjama do pet kilometara, dovoljnim količinama vode koja je najprirodniji je lek za dobru cirkulaciju. Voda će dopreti do naših najsitnijih krvnih sudova, kapilara, ubrzati cirkulaciju i kroz metabolizam odstraniti štetne materije iz tela – priča za portal eKlinika epidemiolog i stručnjak za lekovito bilje dr Dušan Vujnović.
Posle cigarete biće nam još hladnije
Simptomi slabe cirkulacije su osećaj trnjenja u rukama i nogama, hladnoća, ukočenost, često je oticanje stopala i članaka stopala, usled poteškoća u cirkulaciji slabije je i pamćenje, dolazi do problema sa varenjem hrane… Prisutan je i umor, grčevi u zglobovima i mišićima, karakteristične su promene boje kože, pa je neko zbog toga bled.
– Osim bolesti i naše ponašanje, kao pušenje duvana slabi cirkulaciju. Potrebno je uvek, kada je moguće, izbegavati i dugotrajno sedenje ili stajanje u jednom mestu, nepravilnu ishranu sa dosta loših masti i koncentrovanih šećera – kaže dr Vujnović.
Emotivna stanja utiču na zimogrožljivost
Dr Vujnović objašnjava da postoje i subjektiva i objektivna stanja koja mogu da doprinesu osećaju zimogrožljivosti.
– Nekome je hladno, a neko drugi se preznojava i zbog stresa. Razna emotivna stanja utiču na subjektivni osećaj hladnoće, kao na primer usamljenost, gubitak na ljubavnom planu, depresija. S druge strane, kada su u pitanu prijatne emocije, osećamo toplinu.
Poremećaj hipotireoze
Zimogrožljive osobe ne bi trebalo da se previše oblače ili da borave u suviše hladnim ili toplim prostorijama. Savet stručnjaka jeste da u sobi u kojoj boravimo, temperatura bude oko 21, najviše 24 stepena.
– Objektivni osećaji hladnoće leže u poremećajima rada pojedinih delova ljudskog organizma, pre svega štitne žlezde, koja diriguje celim procesom. U slučaju da je došlo do poremećaja hipotireoze, često je prisutan simptom hladnoće. Razlog je usporavanje metabolizma. Nizak nivo hormona štitne žlezde dovodi do usporavanja metabolizma, a telo zbog toga nije u mogućnosti da proizvede dovoljno toplote – naglašava dr Vujnović.
Hladno nam je i kada smo anemični
Anemija je isto značajna, najčešće se uočava kod dece i žena. U pitanju je uglavnom nizak nivo gvožđa, usled čega osoba oseća hladnoću.
– Gvožđe pomaže krvnim ćelijama da prenose kiseonik kroz telo i kada je nivo gvožđa nizak, nije moguće snabdevanje dovoljnim količinama toplote svih vitalnih organa. Ovaj problem se rešava terapijom i odgovarajućom ishranom – objašnjava dr Vujnović.
Da li je temperatura od 37 stepni alarm za covid 19?
Subjektivni osećaj hladnoće je povezan i sa temperaturom ljudskog tela, objašnjava stručnjak.
– Pogotovo sada, u vreme pandemije covid 19, ljudi kažu “ imam temperaturu“. Kada ih pitate kolika im je temperatura, odgovore “37 stepni“. Nauka navodi da je normalama telesna temperatura kod ljudi od 36,5 do 37,2, a sve je povezano i sa spoljnom temperaturom vazduha, pa je veća verovatnoća da ćete imati malo višu temperaturu u toplim krajevima – podseća dr Vujnović.
Ishrana i oblačenje zimogrožljivih osoba
Savet dr Dušana Vujnovića jeste i da hrana koju jedemo bude prilagođena spoljnoj temperaturi i godišnjem dobu, pa je najbolje da unosimo nešto kaloričniju hranu u zimskom periodu godine.
– Bitno je da kalorične namirnice rasporedimo na više manjih obroka, kako ne bismo opteretili organizam niti pankreas, koji ne trpi suviše masna i začinjena jela, niti velike količine hrane – savetuje dr Vujnović. Zimogrožljive osobe moraju da paze i na način oblačenja. Dr Vujnović kaže da bi trebalo pre svega koristiti garderobu od prirodnih materijala, kao što su vuna i pamuk, ili koža, kada su u pitanju cipele.
– Oko 95 odsto naše odeće trebalo bi da bude bazirano na vuni i pamuku, a cipele da su isključivo udobne od kože, da ne budu tesne, kako ne bi remetile cirkulaciju, što je posebno bitno kod dijabetesa, kako ne bi došlo do pojave dijabetesnog stopala. Fizička aktivnost je veoma važna pa i obična šetnja, joga, na primer, ko može da je praktikuje, dokazano stimuliše krvotok, ne samo u ekstremitetima – dodaje on.
Ruzmarin i divilj kesten
Kako bi zimski dani prošli bez osećaja hladnoće, za šta će se pobrinuti dobra cirkulacija, dr Vujnović ima recept – preporučuje ruzmarin i divlji kesten.
Za upotrebu u vidu kapljica stavite jednu grančicu ruzmarina u jedan litar medicinskog alkohola od 75 procenata, ili što je mnogo češće u praksi dodajte grančicu ruzmarina u jedan litar dobre komovice. Neka sve odstoji tri nedelje. Sve procediti i piti svako jutro na prazan stomak, po jedu malu čašicu ove rakije.
Dobro sredstvo za jaču cikrulaciju i sredstvo protiv zimogrožljivosti je i divlji kesten, koji je delotvoran je i kod venske cirkulacije. Doktor Vujnović kaže da se recept iz ruske fitoterapije već dugo koristi. Potrebno je 250 grama divljeg kestena istuči čekićem, sve se stavi sa kožurom u jednu veću teglu, prelije se sa jednom litrom medicinskog alkohola od 75 stepeni. Neka sve odstoji tri nedelje na hladnom mestu. Potrebno je ovu mešavinu, s vremena na vreme, protresti i na kraju procediti kroz duplu gazu.
– Dobićemo belu masu sličnu mleku. To je tinktura koja se može koristiti u vidu obloga utrljavanjem gde ima problema s venama, bolovima, slabijom cirkulacijom. Mnogima se ovo pokazalo kao veoma efikasan lek koji može zameniti skupe preparate. Za jednu sezonu su dovoljne tri do četiri litara i vi ste snabdeveni za celu godinu. Tinktura se utrljava u vene, uveče pre spavanja, sve se obmota nekom krpom ili zavojem, jer je tinktura lepljiva, ujutru se samo istuširaju noge – objašnjava dr Vujinović.
Šta koristiti, a šta izbegavati ?
Glog, zova, lipa, dobro greju organizam, kao i crna i bela slačica, beli i žuti kokotac, gavez, kurkuma, đumbir.
– Čaj od zove ili lipe sa kašičicom meda je dobar, ljudi se ugreju i ubrzo preznoje i bude im bolje. Koriste se i bela i crna slačica, tako što se one stave u obuću kako bi grejali organizam. Ukoliko patite od zimogrožljivosti i loše cirkulacije izbegavajte gazirana pića, sve materije koje mogu da utiču na hlađenje tela, hladnu vodu, sladolede – navodi dr Vujnović.
Heljda, ovas, pasulj
Stručnjaci preporučuju da jedete i heljdu kako biste zagrejali telo, jer se smatra da heljda podstiče lučenje hormona koji popravlja raspoloženje – endorfina. Ovas je, takođe, saveznik protiv zimogrožljivosti, bogat je proteinima i mastima koji se lako pretvaraju u energiju. Savet je i da jedete crni pasulj, koji ima dosta gvožđa i bakra za jači imunitet. Ovi elementi snabdevaju mišiće kiseonikom, usled čega dolazi do sagorevanja masti i grejanja organizma.
Bonus video:
(Espreso/Stil.kurir.rs)