drama u životu poznatog psihijatra
"ŽIVIM NA HLEBU I ČEKAM IZVRŠITELJE!" Marić: Čujem da mi sin studira FON, plaćam alimentaciju 1.860 evra!
- Bolestan, potresen, uzrujan i teško pokretan nakon borbe sa korona virusom, doktor Jovan Marić, sedi tamo gde će mu biti dom ako ga sin izbaci iz stana - na stepenicama unutar zgrade
Sporni stan od 120 kvadrata u blizini Palate pravde Marić je prepisao svom sinu još kad je ovaj imao samo sedam meseci, kako bi ga obezbedio u slučaju da se njemu nešto dogodi, pošto ga je dobio već u poznim godinama iz trećeg braka sa psihijatrom, 30 godina mlađom, Danijelom Tiosavljević. Marić, koji je nedavno preležao koronu, otkrio je da sina nije video čak sedam godina.
- Sin mi se nije javio posle mojih javnih istupanja. Bivša supruga pogotovo nije. Ne znam kako se on posle svega oseća. Nemam nikakvu informaciju o njemu. Ne znam ni šta studira. Čuo sam da studira FON, ali kada sam otišao da to proverim, rekli su mi: „Znamo ko ste, profesore, ali to je poverljiv podatak, ne možemo vam reći da li je vaš sin upisao ovaj fakultet“ – kazao je na početku Jovan Marić.
- Ja bih želeo javno da pozovem svoga sina koji živi sa svojom majkom, koga nisam video sedam godina pokušava da me izbaci iz stana koji sam i njemu poklonio kada je on imao sedam meseci. Ja ga sada javno pozivam da ostanem u tom stanu do smrti, i da dođe u taj stan da porazgovaramo - rekao je Marić za Blic.
- Bolestan, potresen, uzrujan i teško pokretan nakon borbe sa korona virusom, doktor Jovan Marić, sedi tamo gde će mu biti dom ako ga sin izbaci iz stana - na stepenicama unutar zgrade.
Prostrani četvorosobni salonac od 120 kvadrata u mirnom delu centra Beograda prepun je cveća, luksuznog nameštaja, slika i knjiga. Kako kaže doktor Marić, sve je to godinama skupljano, opremljano i kupovano jer je mislio da će odatle jednoga dana pravo na groblje, ostavljajući sve svom jedinom sinu, Mateji, kome je pre dvadeset godina i prepisao stan.
- U Matejinoj sob niko ne boravi... - započeo je psiholog Marić priču o ličnoj drami koju proživljava poslednjih meseci.
Kako kaže, stan je na sugestiju tadašnje supruge, prepisao Mateji kada je on imao sedam meseci. U trenutku kada je to uradio imao je 60 godina i nije razmišljao o smrti.
- Imao je sedam meseci i supruga je rekla: "Ti kad umreš, desiće se to možda pre i nego što mislimo, ne mogu ja da mislim i da se sudim sa tvojim ćerkama oko nasledstva, prepiši nešto sinu". Ja sam naravno smatrao da je ona ispravno insistirala, i ugovorom o poklonu prepisao sam ovaj stan sinu. Vidite da je veliki, kvalitetan, lepo opremljen. To nije uobičajno, ali nisam se obezbedio rečenicom u ugovoru da imam prava da boravim u njemu do smrti. Tek sam se oženio, dete ima sedam meseci, ko će da razmišlja o razvodu i smrti, nije mi to padalo na pamet. Ali da mi je advokat rekao da je to korisno napisati, uradio bih to, sigurno - objašnjava on.
Da Mateja dobije stan, kaže, nema ništa protiv, čak štaviše to mu je i želja. Jer, kako kaže, svu svoju decu je takođe obezbedio.
- Nemam ja ništa protiv da on dobije stan, njegov je, ćerke imaju svoju imovinu. Ja sam svu svoju decu obezbedio. Starija je u Americi, ima muža bogataša, mlađa živi na Senjaku, ona je i lekar ovde. Zato sam i msilio da nije nikakav problem da prepišem stan, jer kao što rekoh, o razvodu nisam ni razmišljao, a kamoli o tome da će me sin izbaciti iz stana.
Kako ističe, Mateja je tokom odrastanja imao kontakt sa sestrama, za razliku od danas.
- Kad sam bio ambasador prvi put, u Južnoafričkoj republici, imao je pet godina. Danijela, njegova majka, a moja tadašnja žena, htela je da joj neko pomogne tokom tih prvih meseci u Africi, dok se snađe, i tada je najstarija ćerka ostala dva meseca sa nama. Pomagala je oko svega. Mlađa je takođe imala kontakt sa njim. Sećam se, baš iz ove sobe (Matejine) izašao je kad je ona bila poslednji put, i iznenadio mene prijatno moram priznati, pustio nam je pesmu "Ti ne znaš s kim imaš posla", Duo Moderato i Branislav Lečić izvode. I tu se kaže "Umesto da ode kod psihijatra Jovana Marića, On je celu noć pio i plakao, Otići kod psihijatra u Srbiji je velika sramota". Sećam se, ovde smo sedeli na podu, a Mateja je imao pet ili šest godina, i čekao je da vidi Jovaninnu reakciju, jer je ona prvi put čula kako se u nekoj pesmi spominje njen otac, poznati psihijatar - otkriva nam on kroz smeh detalje iz srećnog perioda života.
Alimentacija od 1.860 evra mesečno
A onda je usledio onaj tamni deo priče. Prema njegovim rečima, nakon razvoda, usledilo je period u kojem je sina viđao sve ređe i ređe.
- On je dolazio jednom u dve nedelje, a poslednje nije ni došao. Tu sam izgalamio u centru za socijalni rad, zašto mi nisu javili da dete ne može da dođe. Tu sam izgubio kontakt. Ubrzo sam otišao da budem ambasador Srbije u Nigeriji, prošle su dve godine, vratio sam se u Srbiju i normalno odlazim u centar za socijalni rad da viđam sina. Tad su mi rekli da ima 15 godina i da on ima pravo da odluči da li će hteti da me viđa ili ne. Računam, 1.860 evra alimentacije je dobijao svaki mesec. To je bila najveća alimentacija koju je neko davao u zemlji. Meni pare ne trebaju, star sam čovek, nije me bilo briga. Usledio je šok, saznao sam da sin i njegova majka ne žele da me viđaju. Tražio sam da to dobijem napismeno i dobio sam. Rekli su mi još da mogu da viđam sina preko policije, ali to nisam hteo. Ja profesor univerziteta, pa da viđam sina pod pratnjom polciije, to nije dolazilo u obzir - rekao nam je on.
- Nadao se da će Mateja shvatiti neke stvari, da će osetiti želju da vidi oca, ali nažalost, do toga nije došlo. Ističe da veruje kako sin nije taj koji ga isteruje iz stana, već njegova majka. Takođe, dodaje da njegova bivša supruga i sin imaju dva stana, jedan od 140 kvadrata u kojem žive, kao i još jedan u blizini sporne nekretnine koju hoće sudski da mu oduzmu. U celoj priči, najviše ga boli što nema komunikaciju sa sinom, jer, kada je on bio mali, u drugoj godini života, 1944. godine, ostao je bez oca, što je njega i njegovog brata obeležilo za ceo život.
- Hteo sam ja da uspostavim kontakt sa njim, da mu kažem, ja sam star i bolestan, šta će tebi sad stan, ostavi me ovde par godina, neću ja još dugo, imam 80 godina. Stanuješ blizu fakulteta, šta će ti ovaj stan? Svakako ćeš ga dobiti za par godina, a ti mene sad iseljavaš. Užasavam se toga, sve ovo što vidite, slike knjige, da završi u kutijama. Znao sam gde stanuje, pošao sam sa ćerkom iz Srbije, da pokušamo da razgovaramo sa njim, neko prepodne, dok mu majka nije tu, jer, ona bi nam sigurno zalupila vrata. Pisao sam ja njemu i pismo. Imam još jednu kuću u Bijeljini, piše na njoj "Marića kuća" i to sam hteo da mu poklonim ugovorom. On se jedini preziva Marić, ćerke su udate, i bilo mi je logično da njemu to ide. Al eto... - otkriva on.
Ili stan ili hodnik zgrade
Na pitanje šta će se desiti ako izvršitelji dođu na vrata, nema pravi odgovor, jer jednostano, nema gde sem da spava ispred vrata stana il u holu zgrade.
- Ja nemam gde. Spavao bih ispred vrata. Dvadeset godina sam ja neprekidno u ovom stanu. Sve što sam ikada kupio, ovde je. Ćerka mlađa je udata, ima sina, stan nije veliki. Da plaćam neku garosnjeru, ne znam ni kako će to ići - iskreno će Marić.
Kada se vraćao iz Nigerije za Srbiju pre par godina, sa sobom je poveo i devojku mlađu skoro šest decenija od njega. Kako kaže, da mu se nađe po kući, da skuva i pospremi. Za tih par godina, devojka se odomaćila u našoj zemlji, upisala je fakultet, pa sad ima problem i šta će sa njom da radi ako dođe do iseljenja.
- Mislio sam da sam se dovoljno obezdbedio, misleći da imam dovoljno veliki stan, računao sam da ću ovde dočekati smrt. Računao sam na dobrotu ljudske prirode, a sad sam saznao da ljudi nisu dobri. Meni stvari ne trebaju, stan neću da nosim u grob. Ja volim cveće i brinem o njemu, al i to će onda da propadne. Ja mislim da neću živeti duže od par godina - kaže nam on dodajući, kako će se njegova gošća, u slučaju iseljenja, najverovatnije vratiti nazad u Nigreriju.
- Oni kažu da sam ja njih isterao iz stana. A ona je pokupila sina i otišla kod sestre. Ona je rekla, "neću više da živim sa tobom, razvodimo se, ne volim te više, nema osnova da živimo zajedno, izlazi iz ovoga stana". Rekao sam joj da ima pravo, ali da neću da se iselim iz ovog stana: "Kao što znaš, bio sam ti direktor, imao sam veliku platu, stan sam kupio zajedno sa prethodnom suprugom, prema tome ona ima veća prava nego ti", Tad mi je rekla da ću se iseliti i da ću "videti još" - otkriva pozadinu razmirica sa bivšom suprugom dr Marić.
Na tvrdnje da je u vlasnički list stana upisana njegova druga supruga, Aleksandra, te i da je prethodno poništen ugovor o poklonu između njega i sina Mateje, kaže da se sve to dešavalo tokom njegove borbe sa korona virusom, te i nije siguran šta se sve izdešavalo.
- Druga supruga mi je rekla da je bila neka zvrčka, ali mi je objasnila da se ništa ne sekiram, ali da je najbitnije da komšije znaju da živim u njemu. I da je to moj stan, a to ko je na papiru vlasnik, da li sin, il ona, jer ona je zajedno sa mnom kupovala ovaj stan, nije bitno. Njen deo kod kupovine sam davno regulisao - naglašava poznati psiholog.
Ogledala na plafonu, stilski nameštaj i knjige
Enterijer nije ništa menjan od trenutka kada je u stanu živeo sa suprugom i sinom.
U Matejinoj dečjoj svetla i okrečena u plavo, nalaze se knjige i umetnine koje je godinama kupovao i donosio sa putovanja. Takođe, iznad i oko televizora u dnevnoj sobi, stoje i odštampane poruke koje mu služe kao podsterk u postkovid periodu života.
Spavaća soba, u kojoj je nekada delio jastuk sa tradašnjom suprugom, dominira ogromno ogledalo duž čitavog plafona, kako kaže, još od kada se treći put oženio. Danas tu sobu koristi devojka koja se brine o njegovom potrebama, dok se on preselio u kabinet, tik pored, u možda i najmanju prostoriju stana.
Pored masivnog stola, nalazi se krevet na kojem spava, a pored njega je i hodalica. U dnevnoj sobi, nalazi se i štap kojim se pomaže tokom kretanja po zgradi i ulici.
Za nered koji vlada po sobama ističe da je posledica toga što ne zna kada će morati da se iseli. O tome svedoče i kartonske kutije, spremne da unutra prime knjige i lične stvari. Upravo su knjige i jedina stvar za koju zna gde će da ih prenese ako bude morao da se iseli iz stana.
- Popakovaću knjige koje su mi drage, idu u muzej Adligat. Oni su smilsili da knjige Vladete Jerotiće i moje, završe u jednoj sobi. Eto, pogodilo se tako. Oni žele da već sad formiraju sobu, hteo ne hteo, moram već da izdvojim neke, selio se ili ne. Mislim da sada imaju oko 100.000 knjiga, i desetak tematskih soba.
Advokat Marićevog sina: Jovan je rekao neistinu
"Gospodin Marić je izneo neistine tvrdnjom da njegov sin traži njegovo iseljenje iz stana. To nije istina. Njegov sin traži iseljenje iz stana Aleksandre Marić, druga po redu bivša žena Jovana Marića, koja je zajedno sa Jovanom raznim manifetlucima uspela da uđe u stan i upiše se kao vlasnik toga stana. Kada je pokrenut postupak razvoda braka između njegove majke i Jovana, da bi se osvetio za taj razvod, Jovan je zamenio bravu stana u kojem su njih troje živeli zajedno. U tom postupku, dobili smo da se vrati kljuć i da se njih dvoje vrate u stan. Tada smo saznali da u tom stanu nije Jovan Marić nego treće lice, Aleksandra Marić. Došli smo do presude kojom je ugovor o poklonu stana sinu između Jovana i sina je poništen. A onda je došlo do zaključenja poravnjanja navodne podele imovine i priznao drugoj po redu ženi priznao jednu polovinu stana, a drugu prodao. Jovan Marić je ovde zloupotrebio svoj uticaj na sudskog veštaka gde se Jovan pojavio kao zastupnik svog maloletnog deteta iako je u tom momentu maloletno detete povereno majci. Ovde je moralo da se uključi i socijalni radnik", rekao je advokat Matije Marić.
(Espreso / Kurir)