OPA OPA
RADOJKO IZ SENIŠTA NE ZNA ŠTA ĆE SA DŽINOVSKOM TIKVOM: Rodio GOROSTAS od 70 KILOGRAMA, domaćin zbunjen (FOTO)
S obzirom na to da je leto za nama bilo sušno i jesenji oštar vazduh, česte slane, pa je uprkos svemu tome tikva opstala i dostigla, siguran sam, nepunih 70 kilograma.", rekao je Radojko
Za bundeve se kaže da su kraljice jeseni, a jedna tikva koja je ove godine rodila u novovaroškom selu Seništa podno Murtenice nepriksonovena je rekorderka. Dok drugi plodovi teže oko osam, deset, maksimalno trideset ovaj povrtarski gorostas vaga 70 kilograma. Domaćin, ali i vlasnik ogromne tokve, Radojko Stojković, kaže da su u planinskim uslovima krupni plodovi izuzetno retka pojava, pa zato ova sedamdesetokilašica još više iznenađuje.
„Nikad do sada na svom imanju nisam imao ovoliku tikvu. S obzirom na to da je leto za nama bilo sušno i jesenji oštar vazduh, česte slane, pa je uprkos svemu tome tikva opstala i dostigla, siguran sam, nepunih 70 kilograma.", rekao je Radojko.
Kako kaže, ovo povrće je posadio je za svoje potrebe i zato je iznenađenje još veće jer ne zna šta će sa ovolikom tikvom. Ali, po svemu sudeći poslužiće kao delikates za njegove domaće životinje.
"Još uvek za ovu tikvu nemam pravu nemenu. Znam da je povrće puno vitamina, pa možda iskoristimo u kućnoj radinosti, ali njena primarna uloga jeste da se prehrani stoka", kaže ovaj poljoprivrednik.
Osim što na njegovim imanju rastu džinovske tikve, ovaj poljoprivrednik je i najveći proizvođač paradajza u novovaroškom kraju. Na imanju ispod svojih plastenika, ove sezone ubrao je tri tone paradajza, a sve je uspeo i da proda pa se može reći da je iza njega jedna od najplodnijih godina. Međutim, sreću je okušao posadivši i egzotično voće koje ako je suditi po braju zasada postaje sve popularnije u Srbiji.
"Prošle jeseni zasadio sam kivano, egzotičnu biljku sličnu krastavcu. Kivano zbog svojih bodlji, takođe nazivaju „Rogata dinja”.Sadnice su skupe, ali planiram da u narednom periodu proširim zasade. Ukus ove biljke je mešavina između ananasa, dinje, krastavca i kivija”, objasnio je Radojko.
Ako kivano može da raste na srpskim planinskim visovima, ali i da upravo na toj regiji rastu i džinovske tikve nema sumnje da se sve granice u poljoprirednoj proizvodnji, potpomognute klimatskim promena sve više brišu.
(Espreso / Rina)