KAKO ĆE ZEMLJA IZGLEDATI 2070. GODINE? Mnogim državama preti NESTANAK, naučnici predstavili 3 SCENARIJA!

Usled klimatskih promena, do tri milijarde ljudi od projektovanog broja svetske populacije od devet milijardi moglo bi do 2070. da bude izloženo temperaturama kakve danas vladaju u najtoplijim delovima Sahare, pokazalo je istraživanje naučnika iz Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.

Ipak, brzo smanjenje emisije štetnih gasova moglo bi da prepolovi broj ljudi koji bi bili izloženi tako vrelim uslovima, piše “Fajnenšel tajms”.

- Dobra vest je da se te posledice mogu značajno smanjiti ako čovečanstvo uspe da ublaži globalno zagrevanje – istakao je koautor studije Tim Lenton, direktor Instituta globalnih sistema Univerziteta Egzeter.

Izveštaj osvetljava kako većina ljudi živi u veoma uskom pojasu srednjih godišnjih temperature od 11-15 stepeni Celzijusa. Istraživači su istakli da su uprkos svim inovacijama i migracijama ljudi uglavnom živeli u takvim klimatskim uslovima nekoliko hiljada godina.

- Ova zapanjujuće stalna ekološka niša verovatno predstavljaja fundamentalna ograničenja za ono što je ljudima potrebno da prežive i napreduju – rekao je profesor Univerziteta Vageningen Martin Šefer.

Globalno zagrevanje je za posledicu imalo povećanje temperature od 1,1 Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Očekuje se da će za 20 godina to povećanje dosegnuti 1,5, čak i prema najboljem mogućem scenariju smanjenja emisije štetnih gasova.

- Svaki stepen zagrevanja iznad sadašnjih nivoa odgovara oko milijardu ljudi koji su izvan ekološke niše – ističe Lenton.

Samo u prošloj godini 0,8 odsto površine planeta imalo je srednju godišnju temperaturu od 29 stepeni Celzijusa ili više, a na toj teritoriji živelo je svega 29 miliona ljudi. Do 2070. u toj bi se situaciji moglo naći 19 odsto sveta i tri milijarde ljudi.

Ali, brza akcija i smanjenje emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte mogli bi da prepolove broj populacije izložene takvim vremenskim uslovima.

Tri scenarija

Tri različita klimatska scenarija i tri projekcije populacije postavio je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) Ujedinjenih nacija u ključnom izveštaju o proceni klimatskih promena. “Fajnenšel tajms” je te klimatske modele uporedio sa projekcijama populacije i mapirao ih preko šest kontinenata.

- Odgovarajući modeli razvijaju se bez uzimanja u obzir međusobne povratne informacije… Svi ti scenariji su idealizovane budućnosti, ali to je uobičajena praksa sa analizom scenarija. Svi oni su mogući, dok ponekad odražavaju ekstremne slučajeve – istakla je pomoćnica profesora Đing Gao sa Univerziteta Delaver.

Severna Amerika

Prema najekstremnijem scenariju, južne države SAD postale bi mnogo toplije do 2070, posebno one koje se graniče sa Meksičkim zalivom. Srednja Amerika bi ponela najveći teret povećanih temperatura, sa do 20 miliona ljudi koji bi živeli na srednjim godišnjim temperaturama od 29 Celzijusovih stepeni.

Veliki delovi Kanade i Aljaske ispod Arktičkog kruga iskusili bi toplije uslove do 2070. Ova područja su sada uglavnom nenaseljena i predviđa se da će takva i ostati bez uračunavanja migracija.

Južna Amerika

Usled ekstremnih vrućina, velika područja Amazonske prašume u Brazilu, zajedno sa susednim Peruom, Kolumbijom i Venecuelom, bi do 2070. postala praktično nemoguća za život.

Oko 59 miliona ljudi ili 12 odsto predviđene populacije na kontinentu po najekstremnijem scenariju bilo bi pogođeno ovakvim uslovima.

Evropa

Predviđa se da će Evropa biti jedini kontinent koji će izbeći srednje godišnje temperature koje premašuju 29 stepeni Celzijusa.

Ali, prema najgorem scenariju, velika područja Skandinavije, istočne Rusije i zemalja koje se graniče sa Sredozemljem i dalje bi mogla da očekuju rast temperatura za čak 5 stepeni do 2070.

Afrika

Predviđa se da će afrička populacija doživeti eksploziju stanovništva u svim zajedničkim scenarijima socioekonomskog puta, udvostručujući se sa 1.2 milijarde na skoro 2.4 milijarde ljudi. Podsaharska Nigerija će verovatno postati treća najmnogoljudnija zemlja sveta do sredine ovog veka, nadmašivši SAD. Njen najveći grad Lagos biće na putu da 2075. postane najveći u svetu po populaciji sa 61.5 miliona ljudi prema srednjem scenariju.

Oko 81 posto predviđene populacije Nigerije od oko 477 miliona ljudi patilo bi od ovih ekstremnih temperatura. To bi moglo da natera mnogo njih da imigriraju, iako je teško da se predvidi razvoj situacije.

Azija

Predviđa se da će populacija Azije narasti na više od pet milijardi do 2070, a veliki broj zemalja iskusiće srednje godišnje temperature veće od 29 stepeni.

Najgore bi bila pogođena Indija, sa populacijom koja bi mogla doseći 1.6 milijardi, a od kojih bi više od polovine doživelo ovu ekstremnu vrućinu. Skoro čitavi Ujedinjeni Arapski Emirati i Kambodža postali bi skoro nemogući za život, uključujući i gusto naseljena područja južnog Vijetnama i istočnog Pakistana.

Okeanija

Ekstremna vrućina Okeanije bila bi svedena uglavnom na nenaseljena područja Papue Nove Gvineje i severne Australije, sa većinom australijske populacije koja bi ostala smeštena pretežno duž južne i istočne obale.

Šefer je podvukao paralelu u potrebi rešavanja klimatskih promena s odgovorom na pandemiju koji je bio bez presedana, te ukazao da neće biti pomoći jednom kad se velika područja planete zagreju da nivoa koji se jedva mogu preživeti.

- Ne samo što bi to imalo razorne direktne posledice, ostavilo bi društva manje sposobnim da se nose sa budućim krizama, poput nove pandemije. Jedina stvar koja može sprečiti da se ovo desi je rapidno smanjenje emisija ugljenika – zaključio je Šefer.

(Espreso/Blic)