PISANJE DNEVNIKA POPRAVLJA MENTALNO ZDRAVLJE? Praćenje ciljeva, snova, ishrane...

Možda vam se čini da vođenje dnevnika jednostavno znači zapisivanje sopstvenih misli na kraju dana – svojevrsni dnevnik emocija, snova, strahova, želja i slično – ali to može biti i mnogo više. Dnevnik s namerom, može čak poslužiti i kao oblik terapije.

Postoji više vrsta vođenja dnevnika, dnevnik ciljeva, želja, dnevnik snova, dnevnik obroka, dnevnik meditacije, dnevnik vježbanja, dnevnik kreativnosti i ideja, dnevnik kao "To do" lista, npr. lista knjiga koje želite da pročitate, obaveze koje treba da obavite, filmovi koje želite da pogledate i slično.

Pisanje dnevnika datira od davnina, a šta je razlog njegove popularnosti? Prema rečima Mirijam Vebster, vođenje dnevnika je način beleženja naših dnevnih misli ili iskustava na papir – u dnevnik.

Međutim, umetnost vođenja dnevnika nije baš tako jednostavna. Taj hobi se proširio na razna polja i postoji u raznim formama – praćenje ciljeva, snova, ishrane samo su neki od primera. Pisanje dnevnika na mnogo načina pomaže da se izborimo sa nama samima.

Ali da li je to dokazano baš tako? Da bismo to saznali, potrebno je da se na kratko osvrnemo na istoriju pisanja dnevnika.

Ne možemo sa sigurnošću reći kada tačno je počelo, ali ono što možemo da tvrdimo jeste da su ljudske misli bile zapisivane oduvek.

Osamdesetih godina, mnoge škole uvele su pisanje dnevnika u časove maternjeg jezika. Iako je to bilo dokumentovanje materije vezano za gradivo, mnogi nastavnici su primetili da takva aktivnost kod učenika doprinosi razvijanju mišljenja, kao i da ima terapeutska dejstva.

Od tada, pisanje dnevnika prihvaćeno je kao ne-medicinski način za poboljšanje mentalnog zdravlja i bilo je promovisano kao pokret za brigu o sebi.

(Espreso/24sedam)