KO JE KRIV AKO DETE POSTANE AGRESIVNO? Pitali smo stručnjake o vršnjačkom nasilju, odgovori će vas UZDRMATI! VIDEO

Stravičan snimak vršnjačkog nasilja nastao u centru Kraljeva podigao je Srbiju na noge. Trojica tinejdžera napala su svog vršnjaka koji je od siline udarca pao na pod.

Snimak je naterao roditelje, nastavnike, ali i celokupnu javnost da stave prst na čelo i zapitaju se: Koliko je vršnjačko nasilje rasprostranjeno u našem društvu?

Naime, nasilje među vršnjacima ne dođe svaki put do medija i ostane neprimećeno, takođe, neke škole ne rešavaju sve slučajeve putem institucija nadležnih za to, dok sa druge strane roditelji često sami moraju da "isteraju" pravdu, a mi smo od stručnjaka potražili odgovore na pitanja koji je obrazac ponašanja dece koja sprovode vršnjačko nasilje, ali i onih koji su žrtve istih.

Svetlana Sveško školski psiholog i Koordinator vaspitne službe u Domu učenika sr. škola "Jelica Milovanović" u Beogradu, za portal Espreso kaže da su uzroci vršnjačkog nasilja brojni, jer deca obrazac nasilnog ponašanja uče među bliskim osobama, a prenose ga i na ostale sfere života.

Jednom kada je nasilje prepoznato i treba da bude sankcionisano, roditelji ponovo pribegavaju kažnjavanju deteta nasilnika, praveći tako začarani krug. Takođe, nasilje može biti neadekvatna potreba za prihvatanjem ili izazivanjem pažnje. Modeli ovakvog ponašanj su sve više vidljivi kroz medije i društvene mreže a nisu adekvatno sankcionisani, navodi Svetlana Sveško.

Veoma je važno prepoznati da kada je dete žrtva vršnjačkog nasilja i u skladu sa tim adekvatno reagovati.

- Ako ste roditelj, učitelj ili nastavnik, ili neko ko je blizak sa detetom mogu se prepoznati određeni znaci koji nam ukazuju na to da je dete žrtva nasilja. Važno je biti zainteresovan i pružiti detetu osećaj pouzdanosti i sigurnosti da bi mogli da razgovaraju o toj temi. Pošto je većina slučajeva nasilja traumatična za dete teško je i da se povere i da podele to sa nekim, ističe Sveško.

- Znaci koji mogu da ukazuju da je dete doživelo neki oblik nasilja su uglavnom promene u ponašanju, povlačenje u sebe, poremećaji spavanja, radna neefikasnost, odsustvo životne radosti, agresivnost, napetost bez realnog razloga. Ako se promene dešavaju duži period i na njih ne reaguje može se desiti da pređe u depresija, anksioznost, doživljaj patnje, bespomoćnosti i sagledavanje sveta kao lošeg mesta što je uvod čak i u suicidalne ideje, ističe Sveško za Espreso i dodaje:

- Roditelj može pomoći ako je dovoljno osetljiv na promene u ponašanju i ako je spreman da svoje dete podrži u tome da zajednički prilaze aktuelnoj problematici. Trebalo bi da roditelj sarađuje sa obrazovnom ustanovom, da se savetuje sa stručnjacima koji su dostupni i koji znaju da pomognu, jer ni oni ne mogu biti „sveznajući“ u svakoj situaciji. Dete žrtva je po pravilu zastrašeno i ne želi da prijavi svoj problem starijima. Razlozi su nedostatak poverenja, strah da će nasilje biti još gore ako se odrasli umešaju, strah da će kazna za „cinkarenje“ biti još strašnija. Praksa je pokazala da je nasilje poprimilo zaista još ozbiljnije oblike nakon neadekvatne intervencije roditelja ili nastavničkog osoblja.

Kada se nasilje dogodi, posledice su neminovne. I nikada "male i zanemarive".

- Posledice vršnjačkog nasilja mogu biti fizičke, psihičke i emotivne, a često se javljaju i udruženo. Fizičke posledice je najlakše detektovati, dok psihičke i emotivne posledice dugo vremena mogu da prolaze neopaženo. Od velikog je značaja naučiti decu da prepoznaju kada su izložena nasilju i da pravovremeno potraže pomoć roditelja i nastavničkog osoblja. Posledice su opasnije ako je izloženost nasilju dugotrajna i bez adekvatnog reagovanja, ističe Sveško.

Obrazovne ustanove igraju veliku ulogu kada je prepoznavanje i sankcionisanje nasilja među decom u pitanju.

Svaka obrazovna ustanova postupa po Pravilniku i protokolu o zaštiti učenika od nasilja već duži niz godina, dužna je da ima Tim koji prati sve događaje i da reaguje po utvrđenim koracima. U tim aktivnostima su uključeni roditelji, centri za socijalni rad pa i policija. U borbi protiv vršnjačkog nasilja država, škola, roditelji i stručnjaci moraju da se bore zajedno. Bilo da je dete počinilac ili žrtva nasilja, potrebno je izvršiti korekciju ponašanja, a u taj proces moraju biti uključeni psiholozi ili pedagozi, profesori i roditelji, ističe Sveško.

Porodica, šira društvena sredina, internet i mediji danas imaju najveći uticaj na decu. Ko je, onda, kriv kada se nasilje dogodi?

- Odgovornost je retko pojedinačna i zavisi od više faktora. Možemo je tražiti u porodici, užem okruženju deteta, školskom ambijentu ali i društvenom kontekstu. Obično se odgovornost zadržava i prebacuje u okviru porodičnog i školskog konteksta, gde je i zakonski definisana. Problem je što se više bavimo odgovornošću tek kada se nešto desi a ne radimo toliko na prevenciji i isticanju dobrih primera, kaže za portal Espreso školski psiholog Svetlana Sveško.

- Uz porodicu kao najbitniji faktor koji može da podstakne ili odobrava takvo ponašanje, može biti još faktora koji će uticati na pojavu nasilničkog ponašanja. Kod adolescenata su najčešće vršnjački odnosi, potreba da se dokažu na pogrešan način i uticaj raznih sadržaja koje sve češće nalaze po medijima i internet portalima i mrežama, ističe Sveško dodajući:

- Internet je u novije vreme postao više izvor raznih Jutjubera, Tiktok izazova i portala sa neprimerenim sadržajima koje niko ne kontroliše i ne zabranjuje. Naravno, svako ima pravo da prati i gleda ono što hoće, ali većina dece nema kritičan odnos prema tome i tada nastaje problem. Imitira se nešto što nije ljudski i primereno, posebno mladima. Igrice koje deca igraju znaju biti jako nasilne u sadržaju. Sve to se tretira kao zabava do momenta kada postaje opasno, pa čak i po nečiji život.

Od početka godine, skoro svaki mesec je u javnost izašao barem jedan slučaj vršnjačkog nasilja. Pandemija korona virusa nije ugrozila samo fizičko, već i mentalno zdravlje. Posledice tog pritiska osete svi bez obzira na životnu dob.

- Pandemija i situacija koja nam se stvorila povodom toga ima svojih posledica na celokupnu psihu svih nas, pa i na decu i mlade. Odsustvo i ograničenje socijalnih kontakata može izazvati anksioznost, bunt, pa čak i bes koji se može iskazati kroz nasilje. Svaka društvena kriza (ekonomska, izazvana sukobima i ratovima) je potencijalni okidač za opšte nezadovoljstvo, loše porodične odnose koji stvaraju okidač za nasilničke postupke, ističe školski psiholog Svetlana Sveško za portal Espreso.

Vršnjačke medijacije - "od spora do dogovora"

Jedan od alernativnih načina nenasilnog rešavanja konflikata učenika u školskoj sredini predstavlja i vršnjačka medijacija. Vršnjaci ipak imaju veliki uticaj na vršnjake. Oni ih navode da sagledaju želje i potrebe druge strane u sukobu. Medijatori ih navode na decentriranje tj.ono što često čujemo u medijima: „sagledavanje problema iz tuđih cipela“. Zapravo, razlike u mišljenju nekada ne nestaju, ali vršnjačkom medijacijom one se ublažavaju i tolerišu ukoliko ne ugrožavaju nečiju ličnost, navodi za portal Espreso pedagog Branka Oreščanin.

Branka je i koordinator Tima za vršnjačku medijaciju u beogradskoj školi za Negu lepote. Jedan od povoda za osnivanje Tima bio je i taj što se nekada, kako navodi, intervencija u sukobu svodi na puku formalnost.

Nastavnici se često u toj situaciji postavljaju kao arbitri - oni donose odluku, to jest rešavaju konflikte među učenicima, upotrebom formalnog autoriteta. Npr. insistiraju da učenici pruže jedno drugome ruku pomirenja.To je vrlo jednostavan ali i rizičan način rešavanja konflikta. Gandi je rekao: „Ne možeš se rukovati stegnutom pesnicom“. Dešava se da postignuto primirje (pružena ruka kako bi se izbegle sankcije poput pokretanja disciplinskog postupka) traje neko vreme a onda sukob opet eskalira, objašnjava pedagog.

- Na početku školske godine naše učenike upoznajemo sa pojmom i postupkom vršnjačke medijacije. Najpre na sastanku Učeničkog parlamenta, gde istovremeno vršimo i prijem novih članova u tim, a zatim i na časovima odelj.starešine, predstavljamo postupak medijacije.To je skeč u režiji učenika medijatora, koji se nažalost sada nije realizovao usled naloženih epidemiol.mera (ograničen broj učenika u učionici). Takođe, u holu škole, u cilju upoznavanja učenika sa alternativom u rešavanju sukoba, postavljamo na panou ( u holu škole) prezentaciju pod provokativnim nazivom „BUM-BUM“ (Blagovremena Učenička Medijacija - Besplatna Učenička Medijacija). Uređivanje panoa u holu škole obuhvata i informisanje o :“oblicima nasilja i konstruktivnom rešavanju problema“; Postavljanje plakata na teme: „Krug nasilja“,“Ti si faca kada...“, „Reči su zidovi ili prozori“; informacije o SOS telefonskoj liniji za prijavu nasilja, kao i o dostupnosti učenika –medijatora u školi (prekporuke školskog pedagoga), ističe Branka Oreščanin.

Da je ova škola jedan od pozitivnih primera, govori i kutija za prijem poruka pod nazivom „Želim da kažem“ koja je postavljena u holu škole. U kutiju učenici mogu da ubace poruke ukoliko žele da ukažu na određene probleme u vršnjačkim odnosima, a da ostanu anonimni.

- Školski Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja je upoznat o aktivnostima Tima za vršnjačku medijaciju. Svi sukobi , na prvom nivou skale nasilja se najpre upućuju na vršnjačku medijaciju. Naravno, nakon razgovora sa roditeljima i uz pristanak učenika/aktera u sukobu. Vršnjaci/medijatori uspevaju da pridobiju učenike u sukobu na učešće u medijaciji. Garantuju neutralnost, poverljivost podataka kao i podršku nakon postignutog sporazuma, ističe pedagod i dodaje:

- Moto naših medijatora je: „Od spora do dogovora“. Kada je reč o članovima tima, oni su edukovani putem materijala za obuku o toleranciji, o stilu nenasilne komunikacije,o konstruktivnom rešavanju konflikata,o asertivnosti ....Nakon obuke je predviđeno odrđavanje supervizijskih sastanaka na kojima se prorađuju konfliktne situacije i razmenjuju iskustva. Kada je reč o sastavu tima, trudimo se da budu jednako zastupljeni učenici oba pola kao i pripadnici osetljivih grupa! Takođe, predviđeno je sprovođenje ankete „Konflikti i kako ih razrešiti“ koja ima za cilj analizu i markiranje rizičnih situacija i mesta u školskom objektu kao i na mrežama, navodi za Espreso pedagog Branka Oreščanin.

HRONOLOGIJA VRŠNJAČKOG NASILJA

Slučaj iz Kraljeva samo je jedan u ovom, "crnom nizu". U medije je, od početka godine, skoro svaki mesec "isplivao" barem jedan slučaj vršnjačkog nasilja:

*U maju se učenik trećeg razreda Osnovne škole "Knez Lazar" u Lazarevcu , kako dečakov otac navodi, iz škole vratio ranije i rekao da su ga drugari išamarali i da je bio žrtva vršnjačkog nasilja.

*Jezivo zlostavljanje dogodilo se u maju i u školi u Bačkom Jarku kada su dva dečaka osmog razreda terala dečaka sa posebnim potrebama, učenika sedmog razreda, da ih oralno zadovolji. Nasilne scene sa seksualnom konotacijom su snimalii i slali svima u školi i svojim prijateljima.

*U junu se u medijima pojavila informacija da je grupa učenica od 10 godina pretukla jednog dečaka u školskom dvorištu Osnovne škole "Ratko Vukićević" u Nišu.

*U avgustu četrnaestogodišnjak je slomljenim grlićem flaše u parku u Boru povredio trinaestogodišnju devojčicu i naneo joj posekotine po licu, uvu i butini.

*U septembru je trinaestogodišnja učenica Osnovne škole "Đura Jakšić" iz Male Krsne bila žrtva stravičnog vršnjačkog nasilja, u kojem je zadobila ozbiljne psihičke i fizičke traume, uključujući iščašenje vilice, zbog čega jede na slamčicu. Starije učenice su je brutalno šutirale, čupale i polivale sokom jer ih, kako tvrdi devojčicina majka, "nervira kao pojava" i "zato što su joj šiške raspad sistema".

*U oktobru maloletnik (12) lakše je povređen kada ga je godinu dana stariji drug ubo nožem u nogu i posekao ga. Napad se dogodio u dvorištu OŠ "22. oktobar" u Surčinu za vreme velikog odmora. O povređivanju maloletnika obaveštena je policija, koja je odmah otpočela istragu, ali i Ministarstvo prosvete.

Inače, u UNICEF-ovoj "Situacionoj analizi dece i adolescenata u Srbiji" navodi se da je tokom 2019. godine, na svim nivoima obrazovanja od predškolskog do srednjeg, prijavljeno 370 situacija trećeg nivoa nasilja (koje obuhvata npr. fizičke povrede, zastrašivanje, pretnje, psihološko zlostavljanje, seksualno nasilje i dr.).

Podaci pokazuju da preovlađuju mešoviti oblici nasilja. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u proseku na godišnjem nivou u školama i njihovom okruženju u Republici Srbiji policija registruje oko 5.000 bezbednosnih događaja. Poslednjih godina sve izraženiji trend prijavljivanja svih oblika nasilja, uključujući nasilje nad decom, uz slabe kapacitete sistema da odgovori na složene potrebe svih žrtava, doveo je do izdvajanja te teme kao urgentne i prioritetne za državu, navodi se ovom UNICEF-ovom izveštaju.

(Espreso/Marina Letić)