KAMATE ZA "CRVENI MINUS" IDU I DO 40 ODSTO! Dobro pazite koje bankovne usluge koristite, mogu skupo da vas koštaju

Dolazi vreme slava i praznika kada mnogi građani češće posežu sa nekontolisanom kupovinom i ulaskom u bankarski minus. Pritom je malo onih koji razmišljaju o posledicama i koji imaju na umu da ovakva bankarska usluga može da košta i do 40 odsto godišnje.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, ili kako ga najčešće zovemo, minus", dugo slovi za jedan od najskupljih vidova pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je to što se do ovakve usluge dolazi relativno lako.

S druge strane mnogo građana nema pravu sliku otome koliko dozvoljeni minus zapravo i košta, a računica pokazuje sledeće. Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od 50.000 dinara i ne vraćate dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 20 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 10.000 dinara samo za kamatu.

Kod nedozvoljenog, takozvanog "crvenog minusa" ceh je još veći i kamate se kreću i preko 40 odsto godišnje. Tako vas samo mesec dana duga od 10.000 dinara "u crvenom" može koštati 400 dinara.

Ono što je međutim često još veći problem, jeste što minus vrlo brzo postaje začarani krug iz kojeg je teško izaći. Tačnije, kada jednom iskoristite minus treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.

- Muž me nagovorio da kupimo noviji tip televizora od 100.000 dinara. Ušla sam u minus za celu platu, a misleći da ću svaki mesec da vratim po 20.000 i da tako izađem iz pošasti. Ali ne. Vrtela sam se tako više od dve godine dok na kraju nisam uzela keš kredit i otplatila ceo minus. Kamata na kredit bila je 10 odsto, a kamata na minus 25 procenata - priča Jelena iz Beograda.

Iznos dozvoljene pozajmice, inače, zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Važno je pritom znati i da se kamata na dozvoljeni minus zaračunava samo na iznos koji klijent koristi, i to za broj dana koliko je neko proveo u dozvoljenom minusu.

Keš kredit kao rešenje

Ekonomski stručnjaci, savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi i na što kraći rok. Na primer, ako "uđete u minus" od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu ili investiciju, ali imate redovne prihode, vodite računa i otplatite ga za 6 meseci, ta pozajmica će vas ukupno koštati 1.500 dinara. To možda i nije tako mnogo, ako vam je ova usluga omogućila da brzo rešite problem koji niste mogli na drugi način.

Računica pokazuje da je sa ovakvim kamatama mnogo isplativije uzeti keš kredit, ako klijent proceni da neće uspeti brzo da izađe iz minusa, tim novcem pokriti minus i dalje nastaviti da otplaćujete rate kredita. Cena gotovinskih kredita trenutno je oko 10 procenata.

Bankari tvrde da je cena dozvoljenog minusa visoka jer nosi visoki rizik. Naime, banke za ovu uslugu ne traže dodatno obezbeđenje, brzo se odobrava, a garant su im buduća primanja klijenta, gde postoji mogućnost i da on ostane bez posla.

Prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu 2020. godine, banke u Srbiji dozvoljeni minus naplaćuju od 10 do 37 procenata godišnje. Ipak, najveći broj banaka naplaćuje ovu uslugu između 25 i 30 odsto, što je otprilike 2,5 odsto mesečno.

"Cehovi" su se u međuvremenu menjali, ali je prosek ostalo vrlo sličan

(Espreso/Blic)