STVARNI BROJ LJUDI NA RESPIRATORU JE OKO 1.000, A NE 300! Dr Ivo Udovičić izneo ZABRINJAVAJUĆE BROJKE

Iako dnevni kovid izveštaji govore da je na respiratorima bezmalo 300 pacijenata, stvarni broj ljudi koji se za život bore na toj mašini je oko 1.000, upozorava anesteziolog, pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, komandant Kovid bolnice Karaburma.

Brojka koja je opasno blizu 300 jer zapravo "samo" broj intubiranih, što je poslednja opcija u pokušaju spasavanja života, jer te pacijente preko tube često dotuče bakterijska superinfekcija.

Za početak, svi pacijenti s kovidom u jedinici intenzivne nege (JIN) su na strahovitoj imunosupresivnoj terapiji.

- Svi oni moraju da dobijaju i kortikosteroide i neki oblik tzv. imunomodularne terapije (ranije je to bio tocilizumab, sad je baricitinib), što su jaki lekovi koji obaraju imuni sistem - izazivaju imunosupresiju. I kad pacijente na takvoj terapiji intubirate, pa čak i da su najzdraviji, tri dana nakon intubacije ide tzv. pneumonija udružena s mehaničkom ventilacijom. Bakterije koje svako od nas ima u ušnoj duplji i nosu, i koje zdravim ljudima uopšte ne prave problem, silaze niz tubu u pluća, koja su već oštećena virusom. I tako na virusnu pneumoniju, izazvanu kovidom, sada dolazi i bakterijska. I šta god radili i koje god mere preduzimali (čišćenje usne duplje, redovne aspiracije...), to ne možemo da izbegnemo - objašnjava dr Udovičić.

I upravo zato doktori potežu za intubiranjem kao poslednjom opcijom.

- Intubacija je iznuđena mera i posle godinu i nešto dana borbe s kovidom svugde u svetu su usvojeni protokoli po kojima se pacijenti maksimalno vode na nekom od oblika neinvazivne mehaničke ventilacije (NIV), što je takođe respirator, samo sa tzv. "ful-fejs" maskom, onom preko celog lica. Shvaćeno je da pacijenti koji se intubiraju imaju vrlo mali procenat preživljavanja, 10-15 odsto. Oni koji se drže što duže na NIV imaju mnogo veće šanse da prežive jer neće dobiti superinfekciju. Na NIV je preživljavanje veće od 50 odsto, što je odličan procenat za JIN - kaže dr Udovičić.

JOŠ PREDNOSTI NIV - PIJU, JEDU, VEŽBAJU...

Prednosti NIV su i što su pacijenti budni, mogu da sarađuju, jedu, piju, rade vežbe disanja s fizioterapeutima, razgovaraju sa osobljem, posebno psiholozima, lakše se pozicioniraju u krevetu i aktivno koriste respiratorne mišiće, posebno dijafragmu kao glavni respiratorni mišić - objašnjava dr Udovičić.

JOŠ MANA INTUBIRANJA - I MIŠIĆI SE TOPE

Kad pacijente intubiraju, navodi doktor, moraju ih uspavati, duboko sedirati i prekinuti svaki kontakt s njima.

- Moramo im dati lekove koji potpuno parališu njihove mišiće, uključujući i disajne, koji se posle nekoliko dana prosto rečeno tope ili atrofiraju kao posledica paralize i potpune neaktivnosti. I ako se pluća oporave u međuvremenu, teško je pokrenuti i dostići dovoljnu snagu i aktivnost tih mišića. I taj oporavak je dugotrajan i mukotrpan - kaže dr Udovičić i naglašava:

- Često tim pacijentima moramo uraditi traheotomiju. Disajni put se otvara na prednjoj strani vrata i tu se ubacuje cevčica koja se spaja s respiratorom.

U službenim izveštajima na dnevnom nivou, navodi doktor, koji govori o oko 290 pacijenata na respiratorima širom Srbije, misli se zapravo na broj intubiranih, kojih je otprilike trećina u JIN.

- Imamo sigurno još 600 pacijenata na respiratoru, bez kog ne mogu da žive, samo što dišu preko "ful-fejs" maske. Mala je razlika između pacijenta na tubi i onog s "ful-fejs" maskom što se tiče podrške respiratora, jer ni jedan ni drugi ne mogu bez njega. Dobijaju isti pritisak u disajnim putevima i procenat kiseonika. Ali je velika razlika što se tiče superinfekcije, jer intubirani dobijaju bakterijske superinfekcije u mnogo većem procentu nego ovi na NIV. Te bakterije su rezistentne na većinu antibiotika, a neke čak i na sve. I tu dolazimo u problem da lečimo virus i virusnu pneumoniju, a oni dobiju i bakterijsku pneumoniju i umiru od bakterijske superinfekcije - ističe dr Udovičić.

IAKO SU NA IVICI SNAGA, NE ODUSTAJU

Druga strana priče je ona o ljudima u belim skafanderima, koji su gotovo dve godine na frontu, iscrpljeni, iznureni..., a ipak istrajavaju u teškoj borbi za svaki život.

- Pacijenta na NIV su često nesaradljivi, uplašeni, sami skidaju masku, pa moramo da ih fiksiramo ili sediramo. A sedacija mora biti pažljivo dozirana jer ugrožava njihovu mišićnu aktivnost, a time i disanje za koje im treba snaga. Često smo prinuđeni da ih povremeno fiksiramo zbog njihove bezbednosti, kao i da sprečimo da skidaju maske ili čupaju braunile. Ali i mimo toga i dalje su u krevetu vrlo aktivni, troše kiseonik više nego što treba, a svaki molekul kiseonika moraju čuvati za srce, mozak i vitalne organe - kaže dr Udovičić i dodaje:

- Iako nas nema dovoljno, iako je mnogo manje zahtevno raditi sa intubiranim pacijentima u odnosu na NIV, upravo zbog manje komplikacija i boljeg preživljavanja forsiramo NIV maksimalno dugo, a da pri tom pratimo sve vitalne parametre. Kad se iscrpe sve mogućnosti NIV, pacijent se uspava, stavlja mu se tubus kroz usnu duplju u dušnik i povezuje s respiratorom.

JEDNA SESTRA NA TRI-ČETIRI PACIJENTA

Oko 1.000 pacijenata u JIN širom Srbije znači da su ogromni materijalni i ljudski resursi vezani za njih. Na odeljenjima jedna sestra može da radi sa 15-20 pacijenata, a u JIN sa tri, maksimalno četiri iako je po zakonu odnos jedna sestra - jedan do dva pacijenta u JIN - objašnjava dr Udovičić.

Bonus video:

(Espreso / Kurir)