VLADA SRBIJE USVOJILA 11. JUN ZA DAN RODNE RAVNOPRAVNOSTI! Pitali smo POVERENICU da li imamo razloga za SLAVLJE?

Rodna ravnopravnost i nediskriminacija jedne su od temeljnih načela ljudskih prava. Međutim, rodna neravnopravnost još uvek je prisutna u ogromnoj većini vidova društvenog života.

Prema poslednje objavljenim opštim podacima o rodnoj ravnopravnosti (demografija, zaposlenost, rukovodeće pozicije) Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije rodna statistika u zemlji izgleda ovako:

Zaposleno je 1.228.800 (43.67%) žena, dok je broj zaposlenih muškaraca nešto viši i iznosi 1.585.200 (56.33%).

Poslove rukovodilaca, funkcionera i zakonodavaca obavlja 70.900 (70.97%) muškaraca i 29.000 (29.03%) žena.

Narodna skupština Srbije broji 163 (65.2%) poslanika i 87 (34.8%) poslanica.

Broj muškaraca na funkcijama predsednika opština/gradova je 155 (93.37%) i znatno je viši u odnosu na broj žena sa istom funkcijom, a koji iznosi 11 (6.63%).

Neretko, tema rodne (ne)ravnopravnosti u fokus pažnje javnosti dođe tek onda kada pojedinačni slučajevi rodne diskriminacije, polnog i seksualnog uznemiravanja i segregacije "procure" u medije.

Nedavno je i usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti izazvalo je veliku pažnju u Srbiji.

Posebno, segment koji se odnosi na rodno osetljiv jezik i njegovu službenu i javnu upotrebu.

Tako je Zakon o rodnoj ravnopravnosti pokrenuo debatu.

Ipak, o nedavnoj odluci Vlade da 11. jun proglasi za Dan rodne ravnopravnosti nije bilo polemike.

Kako je prethodno istaknuto, u Srbiji će se svakog 11. juna obeležavati Dan rodne ravnopravnosti, kako bi borba za postizanje jednakih prava žena i muškaraca bila vidljivija.

Datum je simboličan, jer je na ovaj dan je 1842. godine odobreno školovanje žena.

Ustanovljavanjem Dana rodne ravnopravnosti doprinosi se podizanju svesti o njenoj važnosti kao preduslova za napredak celokupnog društva i jednog od osnovnih vrednosti demokratske države.

Imamo li razloga za slavlje kada je rodna ravnopravnost u praksi u pitanju?

Odgovor na ovo i druga pitanja potražili smo od Brankice Janković Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Koliko je pritužbi zbog rodne diskriminacije podneseno prošle godine? Na koje oblike rodne diskriminacije su se pritužbe najviše odnosile?

- Kada su u pitanju rod i pol kao lična svojstva – tokom 2020. godine, ta dva osnova, a naročito osnov pola je, kao i prethodne, među najčešćim osnovama zbog kojih su se građani i građanke obraćali Povereniku. Najviše pritužbi se odnosi na oblast rada i zapošljavanja, i to pretežno zbog diskriminacije žena. Diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. S tim u vezi ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije. Ipak, u 2020. godini, koju je obeležila kovid kriza, instuticija Poverenika dobila je mnogo više pritužbi koje su se ticala zdravstvenog stanja i starosnog doba, kaže za portal Espreso Brankica Janković, Poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti.

Gde je rodna diskriminacija najuočljivija?

- Desetogodišnja praksa Poverenika, izneta i u Posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja, pokazala je da su žene u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta najčešće diskriminisane u oblasti rada i zapošljavanja. Prilikom zapošljavanja ženama se pored stručnih kvalifikacija i radnog iskustva, sagledavaju i fizički izgled, kao i porodični status, a diskriminacija se manifestuje kako u oglasima za posao tako i prilikom razgovora, uslovljavanjem rada odlaganjem trudnoće i formiranja porodice zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja rada i roditeljstva. Otežano je i zapošljavanje žena u „kasnijim“ godinama – preko 50, odnosno 55, ističe Poverenica i dodaje:

- I dalje su izražene i veoma značajne razlike između muškaraca i žena u raspodeli neplaćenih poslova u domaćinstvu i poslova staranja. Prema Izveštaju o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji 67,9% žena i 11,5% muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno, kaže Poverenica za portal Espreso.

Zakonom su uvedena i dva nova oblika diskriminacije – polno i seksualno uznemiravanje i segregacija. Koliko je evidentirano pritužbi na osnovu ta dva oblika?

- O konkretna dva nova oblika diskriminacije imaćemo podatke po isteku godine u Redovnom godišnjem izveštaju za 2021. ali pritužbe koje se odnose na seksualno uznemiravanje institucija Poverenika dobijala je i pre donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Jedan od primera je pritužba sekretarice jedne visokoškolske ustanove koja je Povereniku podnela pritužbu zbog diskriminacije na osnovu pola protiv dekana ustanove u kojoj je radila, jer joj se pred gostima obraćao lascivnim komentarima, pa čak i koristio neprimerene fizičke kontakte. Takođe, prema jednoj potporučnici nedređeni je imao neprimerene verbalne komentare u kojima je njeno napredovanje uslovljavao zahtevom za polnim radnjama. Imali smo i slučaj u kome je podnosilac pritužbe tvrdio da je diskriminisan zato što je stao u odbranu svoje koleginice koja je bila izložena seksualnom uznemiravanju. Dakle, imali smo prijava, ali verujem da je njihov broj u praksi značajno veći jer ne u velikom broju i one su se uglavnom odnosile na diskriminaciju na osnovu pola u kojima su pritužiteljke navodile i da su između ostalog polno i seksualno uznemiravane, ističe Poverenica.

Kada kažemo rodna ravnopravnost većina ljudi prvo pomisli na ravnopravnost žena. Koliko je to česta i pogrešna percepcija u našem društvu?

- Naravno da ravnopravnost ne podrazumeva samo ravnopravnost žena, već svih građana i građanki. U savremenim društvenim tokovima i muškarci su izloženi izuzetno teškim izazovima i očekivanjima. Važno je da muškarci znaju da ravnopravnost žena ne znači oduzimanje nekih njihovih prava. Rodna ravnopravnost nije kolač pa je važno ko će dobiti veći deo, naprotiv, ima je dovoljno za sve samo je neophodno razumeti zašto je ona važna. Nema prosperiteta i razvoja bilo kog, pa i našeg društva, ako u tome učestvuje samo polovina njegovog stanovništva. Žene i muškarci, u svoj svojoj različitosti, treba da budu slobodni da izraze svoje ideje i emocije, da slede obrazovni i profesionalni put koji izaberu, bez ograničenja, bez unapred dodeljenih uloga utemeljenih na predrasudama, pod jednakim uslovima, to je najjednostavnije rečeno - rodna ravnopravnost.

Doneta odluka da 11. jun bude nacionalni Dan rodne ravnopravnosti. Kada uzmemo u obzir rodnu ravnopravnost u praksi, imamo li razloga za slavlje?

- Ukoliko Vlada smatra da će formalno obaležavanje ovog dan doprineti unapređenju rodne ravnopravnosti zašto da ne. Svaka prilika da se o ovoj temi govori je dobra i značajna. Nakon što je uvedena zakonska obaveza poslodavcima u javnom i privatnom sektoru kao i u organima upravljanja, da obezbede uravnoteženost i zastupljenost 40%-50% oba pola – rodni balans, sada suštinski treba nastaviti rad da do toga dođe i u praksi. Ne bih rekla da imamo razloga baš za slavlje, a na implementaciji zakona treba raditi svaki dan. Nakon što je donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti mnogi su mislili da je to neki čarobni štapić koji će normama rešiti sve probleme. Ali neće... Ukoliko se mi i dalje budemo čvrsto držali stavovova o podeli šta pripada i priliči ženi a šta muškarcu, od kuće do profesije daleko smo od rodne ravnopravnosti, zaključuje za Espreso Poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti.

(Espreso / Marina Letić)