KASE POSLODAVACA SVE PRAZNIJE ZBOG "KORONA RADNIKA"! Analiza pokazala, jedan zaposleni košta i do 300.000 dinara

Da je korona virus skupa bolest i da zbog sve većeg broja zaraženih rastu i troškovi poslodavaca i države pokazuju podaci po kojima je od 1.jula do 30. septembra ove godine, u poređenju sa istim periodom 2020. na bolovanju bilo 15 procenata više osiguranika a u odnosu na 2019. godinu, kada ove bolesti nije bilo, to uvećanje iznosi čak 33 posto.

To se vidi iz analize Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koja nagoveštava da zbog ovakve situacije korona ne samo što narušava zdravlje ljudi već i kase poslodavaca i države koje se dodatno prazne zbog odsustva zaposlenih sa posla. Stručnjaci tvrde da ovaj aspekt “koštanja” ove pošasti nije za sada dovoljno sagledan ali kada bude urađena potpuna analiza videće se da on nije zanemarljiv. S druge strane, u firmama imaju i računicu.

Ono što posebmno zabrinjava je i to što broj zaraženih ljudi poslednjih meseci se uvećava, odnosno dnevno se evidentira između 6.000 i 8.000 zaraženih, zbog čega se može očekivati da procenat bolovanja bude i značajno veći. Neki od zaposlenih, zbog blažih simptoma, na bolovanju provedu do 30 dana, što ide na teret poslodavca međutim nije zanemarljiv ni broj onih kojima je korona značajno oštetila zdravlje, pa zbog nje moraju sa posla da odsustvuju i više od od mesec dana.

Tim ljudima, bolovanje ide na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno države, koja je već značajna sredstva iz svoje kase izdvojila kako bi pomogla privredi.

Privrednici kažu da je korona za njih ekonomski tornado koji im je u značajnoj meri poremetio poslovanje jer su panika, neizvesnost i kriza, tri stavke koje ekonomija ne voli, obeležile prethodnu godinu.

Paniku i krizu su delimično prevazišli uz pomoć države ali neizvesnost ih i dalje prati jer je svakim danom sve više zaposlenih koji zbog bolesti nisu u mogućnosti da rade. Upravo to im stvara glavobolju jer im se troškovi poslovanja dodatno uvećavaju zato što obolelom radniku, moraju da nađu zamenu.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić kaže za “Blic” da još uvek ne postoje validna istraživanja "cene koštanja" bolovanja ali da su neki podaci, koje je on dobio na osnovu razgovora sa privrednicima, vrlo uznemirujući. Praktično, analiza govori da jedana korona radnika firmu godišnje košta najmanje 300.000 dinara, a argument je sledeći:

- Ovo je vrlo značajan ugao koji zaslužuje pažnju društva jer privrednici u razgovoru sa nama ukazuju da su bolovanja značajno uticala na njihovo poslovanje. Primera radi, neke naše interne analize pokazuju da firma od 50 zaposlenih, zbog korona bolovanja, na godišnjem nivou, je morala tri nova radnika da angažuje. Ako je njihova zarada bila samo 25.000 dinara, onda je to na godišnjem nivou po radniku oko 300.000 dinara. Za tri radnika to bi bilo oko milion dinara. To nije mali iznos za ove kompanije tim pre što su zbog korone imale i drugih teškoća u poslovanju pa im dodatna izdvajanja za bolovanja radnika, koja idu na njihov teret do 30 dana, značajno uvećavaju troškove - kaže Rajić.

On navodi da bolovanja zbog kovida nisu samo karakteristika Srbije, već su ona deo globalne slike.

-I na globalnom nivou troškovi bolovanja zbog kovida su značajno uvećani. Neke države su kao deo svojih mera za pomoć privredi uvrstile i ove troškove. Primera radi od 27 zemalja Evropske unije, čak 25 je preuzelo troškove za svakog zaposlenog koji je na bolovanju, odnosno svi se plaćaju iz budžeta. Na taj način su oslobodili poslodvce tog nameta, što je mnogima olakšalo poslovanje u ovako teškim uslovima - kaže Rajić.

Jedan od ljudi koji upravo radi u ovakvoj firmi, Z.M. kaže da se poslodavci ne odnose uvek odgovorno prema zaraženom radniku.

- Zarazio sam se u firmi u aprilu od kolege i morao sam da odsustvujem sa posla 22 dana. Imao sam sreću da nisam završio na respiratoru ali je nesreća što moj gazda nije mogao da mi isplati bolovanje na vreme. Naime, on je prvo namirio obaveze koje je imao prema državi a ja sam na red došao tek u avgustu. Dakle, pored toga što sam svoje zdravlje ozbiljno narušio, ja sam bio oštećen i time što mi bolovanje nije isplaćeno na vreme. Zato mislim da bi ovu stvar morala da uredi država jer znam da primera kao što je moj ima dosta-objašnjava ovaj Beograđanin.

RFZO: Nema preciznih podataka

Iz RFZO za “Blic” kažu da nemaju podatke ili procenu koliko je osiguranika bilo na bolovanju zbog korone.

- Razlog za to je činjenica da RFZO plaća bolovanja zbog bolesti koja su duža od 30 dana.Prema poslednjim podacima u periodu od 1.7. do 30.9.2021. godine 29.060 lica je zbog bolesti bilo na bolovanju dužem od 30 dana. Oko 2% osiguranika, odnosno njih 564 bilo je na bolovanju dužem od 30 dana zbog zarazne bolesti. RFZO nema podatak koliko u proseku traju bolovanja koja su posledica korone, s obzirom da se privremena sprečenost za rad utvrđuje po osnovu dijagnoze (na primer upala pluća) bez obzira na uzrok (korona virus ili dr.) - navode u RFZO.

Prema poslednjim podacima u periodu od jula do septembra vove godine prosečna dužina privremene sprečenosti za rad zbog bolesti bila je 22 dana po osiguraniku, što dovodi do podatka da su osiguranici prosečno bili na bolovanju 52 dana i to 30 dana na teret poslodavca a 22 dana na teret RFZO - kaže se u pisanom odgovoru RFZO .

(Espreso/Blic)