"ZAGAĐEN VAZDUH POVEĆAVA RIZIK OD TEŠKOG ISHODA KOVIDA": Doktorka za Espreso otkriva i kako utiče na ZDRAVE LJUDE

Zagađenje vazduha u Srbiji nije boljka novijeg datuma, nego višegodišnji problem koji ima veliki uticaj na zdravlje stanovnika. Podaci o različitim bolestima i broju smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom vrstom zagađenja, s vremena na vreme upale crveni alarm u javnosti.

Istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha povećava rizik od mnogih bolesti poput hronične opstruktivne plućne bolesti, astme, srčanog oboljenja, karcinoma, dijabetesa i mnogih drugih.

Upravo ove bolesti predstavljaju povećan rizik od teškog ishoda bolesti Kovid-19.

Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje prenela je 2020. godine da je Srbija u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu. U prilog tome govori podatak od 28. oktobra kada je Beograd "poneo" neslavnu titulu najzagađenijeg grada na svetu!

I to nije bio prvi put.

"Beograd je ovog jutra ponovo grad sa najzagađenijim vazduhom na svetu."

Rečenica je na koju s vremena na vreme naiđemo kao da je to najnormalnija pojava. Da to ne bi trebalo i smelo da bude tako, uverili smo se i kroz razgovor sa pulmologom i pneumoftiziologom prim. dr Tatjanom Radosavljević.

"Vazduh ne primećujemo dok ne postane zagađen, a kada se to desi onda vazduh dobije specifičan miris.Takođe, zagađenje se može i bukvalno videti. Oči suze, nos curi, i to su prva upozorenja", navodi doktorka Radosavljević za Espreso.

Nakon prvih upozorenja, sledi niz zdravstvenih tegoba koje su signal da je zagađenje na visokom nivou.

Tegobe kod visokog stepena zagađenja vazduha ogledaju se u tome da peku oči, curi nos, osoba kašlje, otežano diše, čak se može desiti da jako otežano diše. Može doći i do lupanja srca, bolova u predelu srca. Međutim, to su efekti tretitnog zagađenja, izazvanog sumpor dioksidom i azot oksidom, koji sa vlagom i maglom čine jake kiseline. Pedesetih godina u Londonu je za četiri dana zbog takvih kiselih magli umrlo više hiljada ljudi. Međutim, mnogo su opasniji efekti PM čestica koji dugotrajnim delovanjem mogu trajno da oštete pluća, srce, mozak i koje su karcinogene, ističe pulmolog Tatjana Radosavljević, za portal Espreso.

Zagađenje može izazvati hronične plućne, srčane i neurološke bolesti, a nekoliko grupa je u posebnom riziku.

- Najranjivije su grupe deca, čija pluća nisu još razvijena, zatim trudnice, koje mogu zbog toga da rode i decu manje težine na rođenju. Takođe, hronični bolesnici su ranjiva grupa, pošto aerozagađenje može da pogorša osnovnu bolest, i čak da dovede do smrtnog ishoda, pojašnjava doktorka Radosavljević dodajući:

- Zagađen vazduh može da pogoršava stanje pacijenata sa hroničnim bolestima, može da izazove hronične bolesti (hroničnu opstruktivnu bolest pluća i rak pluća), a samim tim da dovede do pojačane stope smrtnosti pacijenata koji boluju od bolesti koje zagađenje izaziva, ili koje zagađenje može da pogorša.

I zdrave osobe mogu osetiti prolazne posledice kratkotrajnog izlaganja aerozagađenju.

- Kod zdravih osoba, može doći do kašlja izazvanog respiratorim iritansima, kakve su kiseline. Međutim, PM 2,5 i PM 10 čestice dolaze do najsitinijih delova pluća, oštećuju ih i idu dalje u krv. Odatle mogu da oštete srce, i čak da dovedu do alchajmerove bolesti ili pojave malignih bolesti, objašnjava doktorka Radosavljević.

Brojni naučni radovi ukazuju na to da su ozbiljnije posledice pandemije u područjima koja se suočavaju sa prekomernim zagađenjem vazduha.

Najnovije studije pokazuju da je veći broj obolelih od korone zabeležen u oblastima sa povećanim aerozagađenjem. Srazmerno tome je i više težih formi Kovida-19, rekla je pulmolog.

Doktorka napominje da se u slučaju obolelih od Kovida-19, korona vezuje za već oštećena pluća zbog aerozagađenja, pa se zato mogu očekivati teže forme oboljenja.

Kada je zaštita od visokog zagađenja vazduha u pitanju ne preostaje nam puno opcija.

Jedina zaštita od zagađenja su prave nano maske, koje štite od PM čestica. Sve ostale ne štite od zagađenja, ističe dr Radosavjević i dodaje:

- Preporuke lekara su da treba izlaziti bez preke potrebe ukoliko je visok stepen zagađenja, ne provetravati u rano jutro, pošto je tada oblak zagađenja najbliži zemlji.

Ko još muku muči sa zagađenim vazduhom?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Peking nije više najzagađeniji grad na svetu. Njegovo mesto zauzeo je Delhi u Indiji.

Procenjuje se da ogromna zagađenost vazduha u Delhiju svake godine ubije preko 10 000 ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da je ovaj "tihi ubica" odgovoran za oko sedam miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje, najčešće u zemljama u razvoju.

Bonus video:

(Espreso)