NAUČNICI U TOKU ISTRAŽIVANJA DOŠLI DO ZABRINJAVAJUĆIH PODATAKA: I vakcinisani prenose delta soj, a to nije sve!

Ljudi koji su vakcinisani protiv virusa korona podjednako prenose delta varijantu kontaktima unutar domaćinstva kao i oni koji nisu vakcinisani, pokazuje studija iz Velike Britanije koja je trajala godinu dana i objavljena je u naučnom časopisu "Lanset".

Naučnici su, u studiji u kojoj je učestvovala 621 osoba, došli do saznanja da je njihovo najveće virusno opterećenje bilo jednako, bez obzira na vakcinalni status. Analizom je utvrđeno da je 25 odsto vakcinisanih članova domaćinstva dobilo koronu od svojih srodnika, dok je među nevakcinisanim taj procenat 38 odsto.

Ova studija pokušala je objasni zašto je delta varijanta virusa korona tako infektivna čak i u zemljama koje imaju visoku stopu vakcinisanosti i zašto nevakcinisani ne mogu da računaju da su zaštićeni na račun onih koji su primili vakcinu, navodi "Blumberg".

Prema rezultatima studije, utvrđeno je da su oni koji su vakcinisani brže postajali negativni od nevakcinisanih, te da su slučajevi među njima bili blaži.

- Naši podaci pokazuju da samo vakcinacija nije dovoljna zaštita da ljudi ne budu inficirani delta varijantom i da je ne prenose u domaćinstvima - rekao je Adžit Lavlani, profesor infektivnih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu, jedan od vođa studije.

- Širenje virusa među vakcinisanima, koje je u toku, pokazuje da je za nevakcinisane suštinski važno da se vakcinišu kako bi se zaštitili - rekao je Lavlani.

Kada je u pitanju alfa varijanta virusa korona, poznata i kao "britanski soj", vakcina je pružala zaštitu od 40 do 50 odsto od prenošenja u domaćinstvu i inficirani vakcinisani ljudi imali su manje virusno opterećenje u gornjem respiratornom traktu od onih koji su nevakcinisani.

Istraživači su u ovom radu naveli da imunitet od potpune vakcinacije počinje da nestaje posle tri meseca. Autori navode da nema dovoljno dokaza na osnovu kojih bi preporučili da se promeni politika Velike Britanije kada je u pitanju buster doza vakcine, pošto se treća doza u toj zemlji trenutno preporučuje starijim i ranjivijim osobama šest meseci posle primljene druge doze.

- Šest meseci je proizvoljan vremenski period koji je izabran na osnovu ranih podataka iz Izraela o efikasnosti buster doza, ali nema razloga da verujemo kako bi bile manje efikasne i ako se daju ranije - rekao je Nil Ferguson, epidemiolog na Imperijal koledžu u Londonu i jedan od autora studije.

Kako je dodao Adžit Lavlani, buster doze bi možda mogle da zaustave virus, pošto one, kao i ponovna infekcija, daju dužu imunološku memoriju, potencijalno štiteći ljude do godinu dana. On je dodao i da je potrebno još podataka da bi se tako nešto zaključilo.

Autori nisu analizirali učinak na osnovu pojedinačnih vrsta vakcina koje su učesnici u studiji primili, a Marija Zambon, šef odseka za grip i respiratornu virologiju u britanskoj Agenciji za zdravstvenu bezbednost, rekla je kako je u razvoju još 300 vakcina protiv korone i da će neke od budućih generacija možda biti bolje u prevenciji transmisije.

(Espreso / Sputnjik)