NIKAKO NIJE ISTO AKO VAS ZGLOB BOLI NOĆU, ILI KADA USTANETE! Dr Ostojić objasnio razlike

Čak tri četvrtine Srba boluje od nekog oblika reumatizma, a najveći broj njih je u dobi od 18 do 65 godina, zabluda je da je ta bolest za stare. Reumatske bolesti jedan su od glavnih uzroka invaliditeta, bolovanja i ranog odlaska u penziju. Postoji više vrsta a uzročnici ili faktori koji doprinose mogu biti težina, nedovoljna oralna higijena ili pušenje, upozorio je dr Predrag Ostojić, reumatolog.

Nije svaki bol reuma, a važno je da razlikujemo zapaljenski oblik bolesti, od degenerativnog, rekao je doktor i objasnio razliku.

"Kod nas se reumom naziva svaka vrsta bola u zglobu, kosti ili mišiću, ali postoji više desetina bolesti. Zapaljenske, ili artritisi, najozbiljniji su oblik ali su i najređi. U Srbiji ih ima 70.000 bolesnika, otprilike. Najteži su jer zapaljenje zgloba brzo dovodi do oštećenja, deformiteta i određenog stepena invaliditeta", kazao je on.

Degenerativne bolesti, odnosno "propadanje" zglobova i hrskavice, rezultat su starenja i "habanja" našeg organizma, pa su češće kod starijih. To ipak ne znači da ne mogu da se jave i mnogo ranije.

"Ali prve tegobe mogu da krenu već od 35. godine, to su bolovi u zglobovima, u degenerativnom reumatizmu, karakteristično je da se javljaju pri pokretu. Bolovi su sve izraženiji tokom aktivnosti, uveče su najizraženije tegobe i nekada ne možemo ni da zaspimo od bola", rekao je on.

Kod zapaljenskih, kada se bol javlja nezavisno od pokreta, pacijenti se žale i dok miruju jer tada bolovi postaju sve izraženiji. Dok ležite, tokom noću, bude vas iz sna... Oticanje, topao zglob na dodir biće znaci za uzbunu.

Šta je prvi znak da nešto nije u redu, i šta možemo da uradimo?

"Bol je prvi znak, uvek, kada pacijent ima bol ima neku od reumatskih bolesti. Kod hroničnih artritisa je važno da dijagnozu što pre postavimo i počnemo lečenje. Iznenadni, noćni bolovi u sitnim kostima i zglobovima šake ili stopala, jutarnja ukočenost, nekada je potrebno pacijentu više sati da razradi zglobove, kao da su zarđali, ne mogu ni da formiraju pesnicu. Izabrani lekar odlučuje o pregledu kod reumatologa", rekao je on.

Degenerativni reumatizam postepeno počinje, ali se isto javlja kao bol i ukočenost.

"Važno je da znamo da u nastanku takve bolesti genetika igra ulogu, ali i opterećenje, posebno zglobova kolena, kukova, donjeg dela leđa. Tu je uzrok i prekomerna telesna težina, moramo da je smanjimo i redovno vežbamo da bi ojačali okolnu muskulaturu", rekao je on.

Koje fizičke aktivnosti, ili način ishrane, se preporučuju? Da li pravimo neku grešku, i da li je promena životnog stila različita za zapaljenske i degenerativne oblike bolesti?

"Kod zapaljenskih, kao što je reumatoidni artritis, nedovoljno dobra oralna higijena može da bude faktor. Bakterije koje izazivaju paradontopatiju učestvuju u pogoršanju. Bolesnici koji puše imaju teže forme bolesti, jer anti-CCP antitela, stvaraju se u plućima i to u većoj meri kod pušača. Studije u SAD-u su pokazale da gojazne žene češće imaju teže forme", rekao je on.

Kod degenerativnih, redukcija težine i fizička aktivnost takođe su faktori, ali je doktor Ostojić podvukao da previše aktivnosti može da pogorša stanje.

"Hrskavica koja oblaže zglobove propada, njoj je potreban pokret jer nema svoje krvne sudove, nju obliva tečnost. Za ishranu joj je potrebno kretanje. Pokret i vežbanje su važni, ali ako intenzivno opterećujemo zglobove, kao profesionalni sportisti, brži je razvoj degenerativnog reumatizma", upozorio je on.

Kakva fizička aktivnost se preporučuje, ima li ograničenja? Reumatolog navodi da se plivanje često savetuje i da će nas telo upozoriti ako smo preterali.

"Umerena i rekreativna, ja volim pacijentima da kažem da zglob sam kaže koliko mu prija. Slušajte svoje telo. Kada je sport u pitanju, najmanje ćete pogrešiti aktivnostima u vodi. Plivanje, akvabik, kada telo lakše podnosi opterećenje. Mi savetujemo svim pacijentima da plivaju, ako imaju oboljenje kolena, kod njih se ne savetuje kretanje po neravnom terenu ili vožnja bicikla", rekao je on.

Da li žene češće obolevaju?

"Nažalost, istina je, od hroničnih artritisa negde četiri puta češće od muškaraca. Kada govorimo o autoimunskim bolestima, poznato je da hormonski status igra važnu ulogu u njihovom nastanku. Estrogen, prolaktin, direktno stimulišu autoimunske ćelije, zbog toga ćemo videti da od takvih bolesti najčešće obolevamo u odraslom dobu, dakle kod žena, u generativnom periodu. I degenerativni oblici su češći kod žena", rekao je doktor.

Iako se ove bolesti javljaju kod radno sposobnog, odraslog stanovništva, ponekad pogađaju čak i bebe, rekao je reumatolog i dao primer najmlađeg pacijenta za kojeg zna.

"Najmlađi za kojeg ja znam, nažalost je i dalje beba. Ima samo šest meseci, tada je u pitanju autoimuna, genetski predisponirana bolest koja se najčešće pokreće nekim virusom. To se ne može predvideti, može se desiti i u najranijem životnom dobu", rekao je on.

(Espreso / Mondo)