ZOVEMO IH SRPSKIM POSLASTICAMA I PRAVIMO VELIKU GREŠKU: Jedemo ih stalno i PRISVAJAMO, a NISU NAŠE!

Srpska kuhinja je zapravo spoj austro-ugarskih i turskih uticaja, pa ne čudi što neke specijalitete pogrešno smatramo našim nacionalnim jelima.

Pet deserta uporno prisvajamo kao svoje, iako su nam originalni recepti za njih stigli iz Austrije.

Čupavci

Sočne kocke biskvita umočene u tamnu čokoladu i kokosovo brašno Austrijanci zovu Lamington, a ime su dobili prema istoimenom lordu, koji je bio guverner Queensslanda na prelasku 19. u 20. vek.

Sve i da nisu naši, evo provereno dobrog recepta:

Sastojci:

Kora: • 2 jaja • 250 g šećera • 2 šolje ulja • 2 šolje mleka • 300 g brašna • 1 prašak za pecivo, Preliv: • 2 dl mleka • 200 g margarina • 250 g šećera • 100 g čokolade za kuvanje, Posipanje: • 100 g kokosa

Priprema:

Pripremiti koru: umutiti jaja, dodati šećer, mleko i ulje, sve sjediniti, a zatim polako umešati brašno pomešano sa praškom za pecivo. Koru ispeći u podmazanom plehu i ostaviti da se ohladi, pa iseći na kocke. Za preliv otopiti sve sastojke na tihoj vatri, pa kada provri skinuti sa vatre.

Študla s jabukama

Savijeno testo punjeno komadićima aromatičnih jabuka rado je viđen i konzumiran desert kod nas. Potiče iz Austrije, tačnije Beča gde se prva štrudla Apfelstrudel pekla još na kraju 17. veka, a proširila središnjom Europom tokom vladavine Monarhije.

Krofne s pekmezom

Okrugli komadi testa, pečenog u dubokom ulju i punjenog pekmezom omiljen su slatki svima u Srbiji, a naročito deci. Ali krofne nisu originalno naš desert već nemački i tamo se nazivaju Berliner.

Štrudla sa orasima/ makovnjača

I jedna i druga su zapravo stranog porekla, a svojataju je narodi širom središnjeg dela Evrope. U Mađarskoj makovnjača se zove Makos bejgli, u Litvaniji Magonmaizite, a u Češkoj Makový závin.

(Espreso / Noizz.rs)