Deca, Foto: Profimedia

nečuveno

STARI SU NAS LAGALI, A MI DECU! 3 mudrosti kojima učimo potomke, a nemaju smisla

Jednom rečenicom - uopšteno pretpostavljamo da je sve u životu nekako pošteno

Objavljeno: 24.10.2021. 21:09h > 21:13h

Naročito u prvih 20 godina života ljudi nauče mnogo, odnosno, mnogo toga im je rečeno što uzimaju nekako zdravo za gotovo.

Većina toga su izuzetno praktična znanja koja se dokazano prenose s kolena na koleno i koja ljudima umnogome olakšavaju život. Međutim, ponekad među svim tim raznim mudrostima naučimo i puno besmislica, a nije ih uvek tako lako uočiti. Ovde su tri primera.

1. „Ono što te ne ubije, učini te jačim!“

To je vrlo lako reći kada se nekome dogodilo nešto loše. „Gledaj na to pozitivno, to će te ojačati!“ Jedini problem je što to jednostavno nije istina! Bol, povrede, potezi sudbine, traume - one nas stvari oslabljuju i potpuno izbacuju iz takta.

Tek kada mi sami aktivno nešto učinimo da se nosimo s tim, prebrodićemo ih i postaćemo jači. Ali, jesu li onda iskustva ta koja nas čine jačima? Ne, to smo mi sami! Možemo i treba da se potapšemo po ramenu i da budemo zahvalni kad shvatimo da smo jači nego što smo bili i to nakon teškog perioda!

2. „Prvo posao, a onda zadovoljstvo!“

U Rusiji postoji izreka koja glasi otprilike ovako: „Rad nije vuk, ne beži od tebe i neće nestati u šumi.“ To znači da se poslom ne treba opterećivati, posla će biti i sutra. A šta nam to govori? U svakom slučaju, ideja da lepe stvari morate staviti u poslednji plan i uvek mukotrpno zaraditi životnu radost („Bez muke, nema nauke!“) nije tako prirodna. Uostalom, niko nam ne garantuje da će se to „onda“ kad-tad zaista dogoditi.

3. „Svako će dobiti ono što zaslužuje!“

Doduše, postoji nešto utešno pri pomisli da postoji viša pravda. Međutim, ako čoveku pomaže da se manje ljuti i bolje prihvati neke stvari, ideja je zapravo sasvim legitimna. Međutim, verovati u ovo nedokazano proročanstvo krije nekoliko opasnosti: na primer, da mi, ljudi koji nemamo sreće, pretpostavljamo da smo si sami krivi za to. Ili da se preispitujemo kad nas sudbina udari. Ili da dopustimo ljudima koji počine nepravdu da se izvuku („Dobiće oni već svoju pravednu kaznu!“).

Jednom rečenicom - uopšteno pretpostavljamo da je sve u životu nekako pošteno. Nažalost, to nije istina.

Istina je da ljudi imaju različite šanse zavisno od mesta rođenja, pola ili zanimanja roditelja. Istina je da naš svet nije sam po sebi pošten. Ne smemo uveravati sebe da ljudi zaslužuju sreću ili nesreću. Iako to nije baš umirujuće, trebalo bi da se pomirimo s činjenicom da život nije uvek pravedan i pošten.

(Espreso/24sedam)