VERICA RAKOČEVIĆ POPILA 10 TABLETA: Nije mogla da izdrži NASILJE, morala je HITNO da se smiri!

Naša najpoznatija modna dizajnerka Verica Rakočević sinonim je za uspeh u svetu mode, a nedavno je, u jednom beogradskom hotelu, održala još jednu uspešnu reviju pod nazivom "Eskapizam".

Ova talentovana žena neko je ko i u osmoj deceniji života ponosno ističe svoje godine, otvoreno govori o svojim manama i vrlinama, pa je tako bilo i prilikom intervjua za gorepomenuti portal.

Mnoge javne ličnosti su tokom pandemije i cele situacije sa koronom imali problem da rade, realizuju svoje poslovne i privatne planove. Da li je Vas to omelo i u kom segmentu života najviše?

- Na mene je najviše korona uticala, jer nisam mogla da putujem. Veljko i ja smo navikli da često putujemo. Imamo i divnu prikolicu koju nismo mogli da iskoristimo ove godine. To mi je najviše nedostajalo.

Koje su situacije kada Vam treba predah i gde u tim trenucima hrlite da odmorite od svega?

- Nalazim mir svakodnevno na Avali, jer mislim da sam neko ko bi poludeo bez mira, pogotovo jer sam neko koga je jako teško pratiti. Imam sreću da imam zaista odlične saradnike, ali nekako sam perfekcionista i u životu. Mislim da je jako naporno raditi sa mnom. Kod mlađih generacija je nekako sve da ne mora sada, da može i posle. Mene to izluđuje. Da nemam ovoliko angažmana oko revije, ne bih ni dolazila do grada svakoga dana, a i ne dolazim. Čim kročim u moje dvorište, ja odmah izuvam obuću i gazim bosa po travi, tako da meni trava svu lošu energiju koja se nagomilala tokom dana izvuče. Nigde nemam bolji mir, nego u svojoj kući na Avali.

Vi ste mnogo puta dokazali da je najmanja razlika medju ljudima zapravo razlika u godinama. Jeste li celoga života tako razmišljali

- Malo pre smo Veljko i ja razgovarali u kolima, o cigaretama, pa zašto se puši pred malom decom ili ne. Onda je Veljko rekao da su njegovi roditelji pušili stalno pred njim. A, onda sam ja zaključila da to kasnije verovatno ostavlja neke posledice. Moja mama je umela da kaže: "Zato si ti toliko luda?". Da, ja sam uvek bila luda i nikada nisam bila onakva kakvu bi drugi voleli da budem, nego "na svoju ruku".

- Za mene je sa jedne strane smešno kada ljudi pominju godine. Najgori teror zbog godina trpe žene. Ja imam 73 godine, meni kad kažu da sam baba, to je stvarno tako. Imam šestoro unučadi. Sama činjenica da ste vi u stanju da ženi od 40 godina kažete da je baba je poražavajuće. I ja sam tu kao neki hajduk stala u odbranu svih žena. Mislim da je to jako nepravedno. Nisam čula nikada da za nekog muškarca od 50 godina kažu deda. Baba i deda ste kada imate unuke. Mladost se meri količinom snage koju imate i kojom možete da stvarate, mladost je u glavi.

Nedavno ste objavili fotografiju na kojoj ste imali mini suknju i ispod nje ste pitalli da li žena u sedamdeset i nekoj treba da nosi ovo? Postoji li jedan razlog zasto ne bi trebalo?

- Generalno, ja se potpuno drugačije oblačim. Veljko ludi od toga jer misli da ljudi misle da sam "nakaza" jer se pokrivam od glave do pete. Ta fotografija je bila vrsta jedne male provokacije zbog tih pravila koji vladaju. Znate, kada vidite u novinama savete za žene nakon 50 godina - pa morate da imate kratku kosu, nosite trenerku, ne smete da idete u teretanu, nego morate da sporo hodate, eventualno da se malo razgibavate. Moje pravilo je u životu da nema pravila. Meni ne odgovara da tako idem ulicom jer se ne osećam dobro i ne pripadam onoj kategoriji žena kojima je najveća snaga da pokažu šta imaju najlepše na sebi.

Mnogi tvrde da Verica Rakočević ima najbolje noge na javnoj sceni. Imponuje li Vam to?

- Nemam najbolje noge, umem samo dobro da se namestim. U školi su me zvali "Cica čačkalica", tako da eto, utešila sam sada možda one kojima je to zasmetalo.

Objavili ste i fotgrafiju sa filterima i bez filtera kako biste pokazali razliku. Kome ste konkretno želeli da pošaljete poruku tom prilikom? Mlađim ili starijim ženama?

- Da se mi razumemo, ne postoji žena od 73 godine koja ne bi volela da vidi sebe uživo kao mene onako isfotošopiranu na onoj slici. To je bila fotografija za naslovnu stranu jednog časopisa i pravilo je da te fotografije moraju da budu upeglane. Ja se čudim ženama koje insistiraju na tome. Sve divno, ali ne preterujte. Mislim da na tome insistiraju žene bez samopouzdanja. Euforija kod mladih devojaka koja je potpuno uništla mladost sa plastičnim operacijama, nadogradnjama i fotošopiranjem... Ja bih to nazvala izmišljena stvarnost, jer apsolutno nije primenljiva u praktičnom životu.

Nešto baš pre Vaše forografije u mini suknji i glumica Mirjana Karanović je objavila fotografiju sa nudističke plaže. Ona je u sedmoj deceniji života i svi komentarišu da odlično izgleda. Šta mislite o tom njenom postupku, ali i o nudizmu?

- U mladosti sam bila nudsta, dosta dugo. Ako neko ima potrebu da se tako slika, to je njegovo pravo i niko ne može da mu ga oduzme. Ako neko uživa u tome i ako se oseća dobro u tome da se slika go na plaži, to je njegova stvar. Ja nikada nisam ulazila u komentare da li se meni nešto sviđa. Šta se meni sviđa, ja to radim. Šta mi se ne sviđa, ne radim. Neka svako radi ono što mu prija.

U čemu leži vrednost žene?

- Ako bih ja sada govorila o vrednostima jedne žene na socijalno prihvatljiv način, onda ja ne bih bila žena vredna komentara jer sam se tri puta udavala, dva puta razvodila... Međutim, ja mislim da je vrednost jedne žene upravo u tome. Ako treba i da se razvede sto puta i da rodi osmoro dece sa osam različitih muškaraca, ali da zna da poštuje sebe i da ceni sebe i svoje vreme. Naravno, najlepša stvar je da se udate za druga iz škole i da njemu rodite decu i ostanete do kraja života, ali bajke baš i ne postoje u stvarnom životu. Tako da, vrednost jedne žene je upravo u tome koliko voli sebe.

Čitate li komentare ispod objava ili tekstova o vama?

- Uh, ne daj Bože. Čitam komentare kod mene na Instagramu, zaista imam tu sreću da imam 65 hiljada predivnih ljudi. Bilo je i tu svega i svačega, ali imam opciju blok. A to ne znači da razgovarate samo sa ljudima koji vam laskaju. Svaka kritika na civilizovanom nivou je dobrodošla. Druge vrste komentara samo brišem. Moram da vam kažem da vrlo retko idem na protale, ali svejedno, ja sam jednom u životu pročitala komentare i tog dana sam popila jedno 10 leksilijuma sigurno. Bilo mi je jako loše. Nisam mogla da verujem da tolika količina zla postoji u ljudima. Kada vidite laži i vređanje na najgori mogući način, ne znam koga to ne može da ne pogodi, ali se pitam: "Čime sam ja zaslužila da mene ovaj čovek ovoliko mrzi?". Jednom sam samo pročitala i više ne. Veljko ima običaj da krene da čita, ali ga ja zaustavim. Mislim da je to jako toksično. Moramo da znamo da sve što pošaljemo drugima, nama se vrati.

Ljudi su na internetu uglavom anonimni. Da li ste imali neko neprijatno iskustvo na ulici?

- Ne, nikada u životu. Imam duvne susrete na ulicama, ne samo u Beogradu, nego u svim gradovima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Makedoniji... Nikada mi se ništa neprijatno nije desilo.

Jeste li tokom života imali strah od nečega koji Vas je sputavao ka ciljevima?

- Imala sam strah od smrti. Pa sam zamišljala kako ću tada da vičem: "Neću, neću, neću". Ali u principu nikada nisam imala strah ni od čega, možda to i nije dobro. Mala doza straha nije na odmet, jer onda verovatno ne bih pravila neke poslovne gluposti koje sam pravila.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf)