SMEŠILO MU SE DA POSTANE ZVEZDA, A ONDA JE NAPUSTIO SRBIJU: Otišao je u Ameriku i počeo da radi kao PEKAR!

Serija „Crna svadba“ premijeru je imala na Sarajevo film festivalu, a gledaoci u našoj zemlji prvu epizodu gledaće ove subote. Tim povodom glumac Uliks Fehmiju, koji u seriji tumači lik inspektora BIA Petra Ćirića, govorio je o ovom projektu.

– Stigao sam pre nekoliko dana iz Njujorka i još uvek imam džet-leg. Što smo stariji sve je gore i nije nikad teška prva noć nego druga, treća, četvrta… Zato uvek planiram da dođem ranije kako bih imao vremena da se adaptiram – kazao je Fehmiju u „Uranku“ televizije K1.

– Ovde sam još tri dana, došao sam samo zbog „Crne svadbe“. Ja inače niti volim niti se dobro osećam u ovom promotivnom delu ali ovaj projekat je i te kako vredan podrške. Veliko mi je zadovoljstvo bilo, i veoma uzbudljivo, da radim sa mlađom generacijom autora. Sa Nemanjom Ćipranićem i Strahinjom Madžarevićem.

Kako je kazao Uliks, ova serija je psihološki triler sa elementima nadnaravnog.

– Ili kako se to kaže – misterija. Veoma bih se plašio horora i meni se ta reč ne dopada. Ne bih voleo da je tom rečju opisuju, ali videćemo. Mnogo je dobro što se ponovo radi i što se radi dosta. Što se s vremena na vreme desi projekat koji je u svakom smislu ambiciozan. Moram da priznam da nisam gledao seriju, i veoma me zanima da je pogledam. Verujem da će biti jako dobra – kazao je Uliks, a potom dodao da smatra da se umnogome promenio način na koji danas konzumiramo televiziju.

– „Netfliks“ je preneo seriju sa televizije na internet i krenuo da menja naše navike. Uglavnom radim u projektima koji imaju neku vrstu socijalne angažovanosti, a kada je reč o filmovima to je uvek autorski ili umetnički film. Ova serija me je s jedne strane privukla na tom nevinom, dečačkom nivou mladog Uliksa koji je sanjao da bude glumac, pa mi je bilo zanimljivo da igram nekog policajca ili nekog dasu iz BIA. Da se nađem u žanrovskom paketu te vrste – rekao je Fehmiu. – Takođe, nama glumcima uvek je užasno bitno i s kim radimo. Nikola Kojo bio je jedan od ozbiljnih razloga da igram u ovoj seriji. Zajedno smo studirali, ali se u seriji puno ne volimo. Tu su i Jelena Đokić, fantastična glumica, zatim Toni Mihajlovski, Slavko Štimac…

Uliks je objasnio da serija jeste inspirisana tragedijom u Jabukovcu, ali da je to samo „okidač“.

– Autori su pokušali da se bave time koliko smo mi postali distancirani i koliko je pomanjkanje apatije u svemu što nas okružuje preuzelo naše živote. To je u stvari ono što me je zanimalo, da se time pozabavim.

Uliks je Jovani Joksimović ispričao anegdotu u vezi sa pozivom da igra u seriji „Porodica“.

– Došao sam u Beograd da snimam „Crnu svadbu“ i zbog uloge sam mesecima puštao bradu i kosu. Dobio sam onda poziv da igram u „Porodici“ i kazao sam Bojanu: Pre mogu da igram Draškovića nego Đinđića, ne znaš na šta ja ličim. Ušao sam u projekat bez ikakve pripreme. Nebojša Dugalić se razboleo nekoliko dana pre snimanja i ostali su bez glumca. Znao sam koliko se taj projekat dugo spremao i tražio sam da mi pošalju scenario, da vidim da li mi se dopada i da li ću imati utisak da mogu da pomognem. Scenario je vrlo dobro napisan. Mora da se ulaže u razvoj i u pisanje. Nikoga nije zanimalo da scenariste plaća, nadam se da se to sada menja – rekao je Uliks, koji se ovom prilikom dotakao i selidbe u Ameriku, u koju je otišao devedesetih godina.

– Otišao sam jako mlad, imao sam 25 godina. Bila je 1993. godina. U ovoj zemlji se dešavalo nešto sa čim se ja duboko nisam slagao i bio sam spreman da podnesem određenu žrtvu. Samo moja supruga Snežana i ja znamo šta to znači kada glumac sebe ukine. Kada ugasi svetla, reflektore, zavrne šlic preko usta i ode u tuđinu – rekao je glumac.

– Nismo se mnogo pomerili za ovih dvadeset i nešto godina. Nikada me politika nije zanimala, ja sam umetnik, ali pokušali smo u nekom ranom periodu raspada svega da progovorimo. Međutim, činilo nam se to nemušto i nedovoljno, i nismo mogli na to da pristanemo. Uradili smo nešto što se zove izmeštanje, emigracija, pečalba. Život će pokazati. Ne postoji dobra i loša odluka, ona je takva samo za onog koji je donosi. Bila je to jedina odluka koju smo mogli učiniti.

Kazao je da je bio mlada zvezda u svojoj zemlji, a otišao je da bude niko i ništa.

– Pristao sam da zarađujem za život praveći hleb. I to bukvalno. Odlučili smo da je život i kako mi pokušavamo da ga živimo bitniji od samog posla, koji pri tome mnogo volimo. Gluma je najlepši posao na svetu i to znaju samo oni koji dotaknu privilegiju da se ponekad i pomalo bave ovim poslom. Moja majka je, s druge strane, ostala ovde i njoj je gluma spasila život. Živeli smo šest do sedam godina na poluostrvu u Masačusetsu, gde su moji prijatelji s kojima sam odrastao u Beogradu i gde smo pokrenuli tu našu prvu pekaru. Tu nam se rodila i ćerka.

Kazao je glumac da je bavljenje glumom u Americi, na ozbiljan način, moguć esamo u Njujorku ili Los Anđelesu.

– Sve drugo je provincija. Kada smo se prebacili u Njujork 2000. godine malo smo nešto probali, Snežana više i bila je veoma blizu da dobije nešto značajnije. Ali, onog trenutka kada se režim ovde promenio nas je mnogo više zanimalo da se vratimo, makar poslom, kući.

Bonus video:

(Espreso / Objektiv)