doktor upozorava
NEIZLEČIV POREMEĆAJ KOJI MOŽE DA SE UBLAŽI: Profesor Doder objasnio šta pogoršava ozbiljan sindrom
Ove tegobe predstavljaju drugi uzrok po učestalosti izostanka s posla iako ne ugrožavaju životno pacijenta, ali bitno utiču na kvalitet života
Jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi javljaju gastroenterologu jeste sindrom iritabilnog creva. Ovo hronično oboljenje karakterišu bolovi u trbuhu, nadutost i poremećaj ritma u pražnjenju creva.
Ove tegobe predstavljaju drugi uzrok po učestalosti izostanka s posla iako ne ugrožavaju životno pacijenta, ali bitno utiču na kvalitet života.
Pukovnik profesor dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije, ističe kako se procenjuje da je oko 40 odsto svih poseta gastroenterologu nastalo zbog problema u vezi sa iritabilnim crevom. Oko 15 odsto svetske populacije stalno pati od tegoba koje su u vezi sa njim, a 70 odsto osoba povremeno ima tegobe.
- Samo mali broj ljudi sa iritabilnim crevom ima ozbiljne simptome, a mnogi ih mogu kontrolisati putem ishrane, načina života i odsustva stresa. Simptomi variraju, ali su obično prisutni duže vreme. Najčešće se javljaju tegobe kao što su bolovi u trbuhu sa grčevima ili su povezani s pražnjenjem creva i unosom hrane. Lokalizacija bolova često varira, a emocionalni stres ih može pogoršati. Kod oko 30 odsto pacijenata postoje promene u izgledu pražnjenja creva ili prisustvo sluzi u stolici. Nadutost i gasovi se javljaju kod 60 odsto pacijenata. Krčanje u crevima, gasovi i nadutost često su prateći simptomi. Klinička slika sa zatvorom je češća kod žena, dok je kod muškaraca češći proliv. Opšte stanje pacijenta je veoma dobro u odnosu na simptome koje ima - pojašnjava doktor Doder.
Oko 40 odsto osoba koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume za sindrom iritabilnog creva nema postavljenu dijagnozu. Ti ljudi nikada ne traže medicinsku pomoć, bez obzira na to što tegobe utiču na kvalitet života i na obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti kao što su posao, ishrana, seksualne aktivnosti i kvalitetan san.
Ako pacijent ima promene u navikama u pražnjenju creva ili druge znake i simptome iritabilnog creva, potrebno je da se javi lekaru. Ti simptomi mogu ukazivati na ozbiljno stanje, poput raka debelog creva. Takozvani alarmni znakovi i simptomi oboljenja uključuju: gubitak težine, proliv noću, rektalno krvarenje, anemiju zbog nedostatka gvožđa, nejasno povraćanje, teškoće u gutanju, bolove koji se ne ublažavaju propuštanjem gasova ili pražnjenjem creva.
– Na osnovu simptoma se dolazi do dijagnoze, ali je neophodno isključiti druga oboljenja. U slučaju alarmnih simptoma obavezno treba uraditi kolonoskopiju da bi se isključilo postojanje raka debelog creva, ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti, kao i laboratorijske analize, biomarkere i serologiju na celijakiju ili infektivne bolesti. Ne postoje specifični i univerzalni lekovi niti jasna terapija za sindrom iritabilnog creva, niti je ovo oboljenje moguće izlečiti, ali mogu se ublažiti simptomi i poboljšati kvalitet života pacijenta. Potrebno je je promeniti način života, ishranu, smanjiti stres i poboljšati mentalno zdravlje, budući da jedinstvena i specifična terapija ne postoji – napominje naš sagovornik.
Tako, na primer, treba izbegavati hranu koja izaziva nadutost i gasove kao što su pasulj, boranija, grašak, alkohol i kofein, kao i konzumaciju hrane siromašne takozvanim fermentujućim oligosaharidima, disaharidima i monosaharidima i poliolima (FODMAP).
Kod bolesnika s blažim i povremenim simptomima bolesti ne savetuje se rutinska upotreba lekova. U slučaju zatvora dr Doder kaže da se preporučuju osmotski laksativi (laktuloza, makrogolaxan) ili drugi laksativi sa oprezom sa senom.
– U slučaju proliva može se uzimati loperamid ili holestiramin. Kod pojave bolova u terapiju se uvode antispazmolitici, ali i antidepresivi. Rutinska upotreba probiotika i regulisanje crevne flore postaju sve važniji kod preporuka za rešenje uzroka i ublažavanje tegoba. Anksiolitici se koriste samo u ograničenom vremenskom intervalu od manje od dve sedmice. Antibiotici se ne daju rutinski, ali pacijentima koji ne odgovaraju na druge modalitete lečenja savetuje se terapija rifaksiminom u trajanju od dve nedelje. Poželjna je fizička aktivnost 30-40 minuta pet dana nedeljno jer je dokazano da utiče na ublažavanje simptoma – naglašava dr Doder.
Sindrom iritabilnog creva se može pojaviti u svim starosnim grupama, uključujući decu, ali i pacijente starije životne dobi. Ipak, češće se viđa kod mlađih od 40 godina i kod žena.
Udružen je i sa drugim poremećajima uključujući fibromijalgiju, gastroezofagealnu refluksnu bolest, dispepsiju, depresiju i anksioznost. Ako se ne leči na vreme, dr Doder upozorava da hronični zatvor ili proliv mogu uzrokovati javljanje hemoroida.
(Espreso / Politika)