susret pauela i đinđića
KAKO JE POKOJNI PAUEL GOVORIO O KOSOVU 2001. GODINE: Imao je šta da poruči i ZORANU ĐINĐIĆU
U arhivi uglednog lista "Time", i dalje postoji članak iz 2001. godine, u kojem se govori o susretu Pauela sa Đinđićem i liderima kosovskih Albanaca
Svet je danas obišla vest o smrti Kolina Pauela, nekadašnjeg državnog sekretara SAD, koji je preminuo u 84. godini od posledica zaraze koronavirusom.
I dok svetski mediji podsećaju da je Kolin bio prvi Afroamerikanac koji se našao na poziciji državnog sekretara SAD, neki su se prisetili važnih poruka koje je Pauel svojevremeno preneo državnom vrhu Jugoslavije, odnosno tadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću.
U arhivi uglednog lista "Time", i dalje postoji članak iz 2001. godine, u kojem se govori o susretu Pauela sa Đinđićem i liderima kosovskih Albanaca.
"Kao nekadašnji student vojne istorije, general Kolin Pauel zna bolje nego da upada na Balkan. Istina, poruka koja je poslata nakon niza sastanaka novog državnog sekretara za liderima problematičnih regiona glasi "stabilnost, kontinuitet i oprez". Iako Buš obećava da će povući američke trupe iz mirovnih misija u regionu što je pre moguće, Pauel je u četvrtak istakao da SAD neće pobeći iz regiona, te da neće biti povlačenja trupa bez konsultacija sa evropskim saveznicima. Drugim rečima, neće ih biti uskoro", stoji u članku lista "Time" iz februara 2001. godine.
U istom članku, koji nosi naziv "Kolin Paeul Balkanu: Čitajte mi sa usana, neće biti novih granica", pisali su o tome šta je Paeul poručio Đinđiću, a šta kosovskim Albancima.
- Imao je loše vesti za obe strane, iako su možda one gore dobili Albanci. Poruka Beogradu je bila prosta: "Dobijanje preko potrebne ekonomske pomoći od SAD zavisiće od toga da li će Jugoslavija izručiti Miloševića Hagu da mu se sudi za ratne zločine. Ali, iako je predsednik Vojislav Koštunica prošle nedelje odbio zahtev haške tužiteljke Karle del Ponte da Miloševića izruči, Beograd se možda sve više približava ispunjenju zahteva Zapada - navodi se u članku i podseća da je Milošević smešten u kućni pritvor.
- Đinđić je nakon sastanka sa Pauelom rekao da će svrgnutom moćniku biti suđeno u Beogradu u roku od dve nedelje. Naravno da se optužbe u Beogradu mogu zasnivati na korupciji i kršenju ustava, a ne na ratnim zločinima, ali je Đinđić takođe obećao da će početi saradnju sa Haškim tribunalom u predmetu Milošević za nekoliko meseci - pisao je "Time" pre 20 godina.
List dalje navodi da pronalaženje rešenja "Miloševićevog pitanja" signalizira stalno poboljšanje odnosa između Vašingtona i Beograda nakon "svrgavanja moćnika".
- Novi lideri Jugoslavije dobili su pohvale Vašingtona zbog svoje suzdržanosti u suočavanju sa novim porastom prekograničnog nasilja sa Kosova, dok albanski separatisti pokušavaju da otkinu deo Srbije koji spada u demilitarizovanu zonu nastalu na kraju sukoba na Kosovu. Čini se da sada počinje da se dešava scenario za koji se plaše odlučniji kosovski nacionalisti: Zamena Miloševića umerenim i demokratskim režimom u Beogradu možda je stavila tačku na korak ka nezavisnosti Kosova - pisao je Tajm.
Navode i da je "jaka poruka kosovskim liderima možda bila teška".
- Pauel je u četvrtak odbio da se sastane sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, a izvori su za New York Times rekli da je razlog za to bilo da se obeshrabri razmišljanje o nezavisnosti poslednje "nesrpske republike". Razlog je taj da Vašington želi da izbegne da pošalje poruku koja bi možda mogla da ohrabri poteze koji vode ka nezavisnosti Kosova. Zvaničnici sa kojima je Times razgovorao rekli su da postoji zabrinutost Evrope i da je želja da se izbegne dalje prekrajanje granica u regionu, iz straha da ne izazovu novu rundu plemenskih ratova. Očekivalo se da će Pauel takođe pozvati kosovske lidere da učine više kako bi obuzdali nacionalističke elemente sukobljene sa trupama NATO -a u podeljenoj Mitrovici, i one koji su umešani u secesionističke gerilske akcije u Srbiji - naveo je "Time" 2001. godine.
List je zaključio da je Paeul zauzeo oprezni pristup da "upravlja balkanskim sukobom" sa naglaskom na stabilnosti, umesto da pokušava veliko rešenje vekovnih nacionalističkih sukoba.
"Iako to može značiti da 10.000 američkih trupa raspoređenih u regionu neće uskoro doći kući, to bi mogao da bude recept za izbegavanje novih ratova u koje bi i oni mogli da budu ponovo uvučeni", zaključuje se u članku.
(Espreso/Telegraf)