NAVIKLI STE DA GULITE VOĆE I POVRĆE? ODMAH PRESTANITE SA TIM, evo i ZBOG ČEGA

Neoguljeno voće i povrće sadrži veće količine vitamina, minerala i drugih korisnih biljnih jedinjenja u poređenju sa oljuštenim namirnicama. Umesto da ih ljuštite, samo ih dobro operite. Šta sve gubimo kada ljuštimo voće i povrće, objašnjava Jasna Vujačić, viši dijetetičar-nutricionista.

– Sveža jabuka sa korom sadrži do 332 odsto više vitamina K, 142 odsto više vitamina A, 115 odsto više vitamina C, 20 odsto više kalcijuma i do 19 odsto više kalijuma od iste takve, ali oljuštene jabuke. Čak 30 odsto ukupne količine vlakana u povrću može se naći u kori i ljusci, dok nivoi antioksidanasa mogu biti i do 320 puta veći u ljuskama voća nego u pulpi. Stoga, ako jedete voće i povrće neoguljeno, zaista možete povećati unos hranljivih materija – kaže naša sagovornica.

Neoguljeno voće održava sitost i zdravlje

Osim što je riznica vitamina i minerala, kora voća i povrća može smanjiti glad i pomoći vam da duže zadržite osećaj sitosti. Razlog tome je visok sadržaj vlakana u kori. Vlakna takođe služe kao hrana probiotskim bakterijama koje žive u našim crevima. Kada se ove bakterije hrane vlaknima, one proizvode kratkolančane masne kiseline, za koje se smatra da dodatno pojačavaju osećaj sitosti.

Voće i povrće, naročito njihovi spoljašnji delovi, sadrže antioksidanse, korisna biljna jedinjenja koja mogu smanjiti rizik od nekoliko bolesti.

– Glavna funkcija antioksidanasa je borba protiv nestabilnih molekula poznatih kao slobodni radikali. Kada nivo slobodnih radikala postane previsok, oni mogu izazvati oksidativni stres, koji na kraju može naštetiti ćelijama i povećati rizik od srčanih oboljenja, određenih vrsta karcinoma, Alchajmerove bolesti...

Pesticidi se mogu naći na konvencionalno uzgojenom voću i povrću, i nije tajna da ih najviše ima na kori. Zato se sve voće i povrće mora prati, a neko se i guli.

– Iako se čini da je guljenje voća i povrća nešto efikasniji način uklanjanja pesticida od samog pranja, razlika je verovatno premala da bi napravila pravu razliku – zaključuje Jasna Vujačić.

Neke kore su nejestive

Određene kore od voća ili povrća su teške za konzumiranje ili jednostavno nejestive. Na primer, kore avokada i dinje se smatraju nejestivim, bez obzira na to da li se konzumiraju kuvane ili sirove. Kore od voća i povrća poput ananasa, banane, luka i celera mogu imati čvrstu teksturu koju je teško žvakati i probaviti. Ove kore je generalno najbolje uklanjati i ne jesti. Agrumi takođe imaju žilavu i gorku koru koju je teško konzumirati sirovu. Uglavnom ih je najbolje konzumirati kao koricu, skuvati ili jednostavno odbaciti.

(Espreso)