kvalitet vazduha
POČELA GREJNA SEZONA, A ZAGAĐENJE RASTE! Najnoviji podaci nivoa aerozagađenja u Srbiji
Sinoć su po podacima aplikacije AirVusal vazduh „nezdrave“ kategorije udisali stanovnici Valjeva, sa indeksom zagađenja 163, Čačka (162), Lazarevca (158) i Obrenovca (153)
Počela je sezona grejanja u Srbiji, a sa njom odmah i problemi sa zagađenjem vazduha i to već veče pre 15. oktobra, kada zvanična grejna sezona i počinje, pokazuju aplikacije za praćenje nivoa aerozagađenja u našoj zemlji.
Ovog trenutka najteže se diše u Šapcu, gde je indeks PM čestica 179, što je oznaka za visoko zagađanje vazduha. Takođe, vazduh je sada veoma zagađen i u Lazarevcu (160). Isto je i u Perlezu, u blizini Zrenjanina, dok je indeks zagađenja ovog trenutka u Požegi 146. U Nišu na mernoj stanici Bubanjska dolina iznosi 173, a u Novom Pazaru 138, trenutni su podaci sa sajta za merenje zagađenja vazduha waqi.info.
Sinoć su po podacima aplikacije AirVusal vazduh „nezdrave“ kategorije udisali stanovnici Valjeva, sa indeksom zagađenja 163, Čačka (162), Lazarevca (158) i Obrenovca (153).
Povećanih koncentracija polutanata u vazduhu, kako svedoči primer Valjeva na osnovu merenja koje obavlja lokalni Zavod za javno zdravlje, bilo je i prethodnih dana, ali bez većih pikova i ulaska u „crvenu“ kategoriju zagađenja, zbog učestale kiše koja je pročistila vazduh.
Slični meteorološki uslovi, kiša i vetar, su „na snazi“ od jutros, pa se situacija sa aerozagađenjem, kako pokazuju podaci aplikacije AirVusal, popravila i sa prosečnim indeksom zagađenje od 77, vazduh u Srbiji je u kategoriji „prihvatljiv“, sa izuzetkom područja Novog Sada koji je sa indeksom 150 u kategoriji „nezdrav za osetljjive grupe“.
Da je situacija ozbiljna čim izostanu povoljni meteorološki uslovi, a grejanje, kao vodeći uzrok aerozagađenja u Srbiji bude pojačano, pokazuju i satni i 24-časovni podaci nove aplikacije xEcoVazduh, gde se prikazuju podaci sa državnih mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) i podatke iz mreže građanskog monitoringa zagađenja vazduha.
Kako pokazuje mapa xEcoVazduh, za poslednja 24 sata crvenelo se, što je oznaka za “loš” kvalitet vazduha, na devet mernih mesta: Veliki Crljeni, Valjevo, Lazarevac, Obrenovac, Novi Sad, Pirot i na lokacijama u Beogradu kao što su Zeleno brdo, Ušće, Zemun i Novi Beograd. Reč je o zagađenju vazduha suspendovanim PM2,5 česticama, najopasnijim za zdravlje ljudi polutantom, koje u najvećem procentu nastaju kao posledica grejanja.
Najopasnija po zdravlje ljudi situacija je bila u Boru, ali zbog ekstremno visokog zagađenja sumpordioksidom od čak 780 mikrograma po kubnom metru zbog čega je vazduh u tom gradu kategorisan kao “izuzetno loš”. Reč je o posledici industrijskog zagađenja.
Pola Srbije diše zagađan vazduh
Ovogodišnji izveštaj SEPA, inače, pokazuje da praktično pola Srbije diše zagađen vazduh, odnosno da je on najniže, treće kategorije u 15 gradova što znači da je bio prekomerno zagađen jednom ili sa više vrste polutanata.
Među njima, dominiraju suspendovane PM10 i PM2,5 čestice, prašina manja od 10, odnosno, 2,5 mikrometara.
Lekari objašnjavaju da sve PM čestice jako negativno utiču na ljudsko zdravlje, pre svega na pluća. PM10 stižu do pluća, dok PM2.5 i sitnije ulaze i direktno u krvotok, zbog čega su još opasnije. Njihov sastav je takav da je stoprocentno štetan za organizam jer PM čestice imaju svoje organske i neorganske supstance među kojima su i teški i toksični metali poput arsena, žive, kadmijuma, olova, zbog čega ih je Svetska zdravstvena organizacija proglasila odgovornim za preuranjenu smrt više od 3.600 ljudi svake godine u Srbiji.
SEPA je u svom izveštaju o uzrocima zagađenja potvrdila da dominantan udeo emisija čestica PM10 je poticao iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta. Kod PM2,5 čestica, uticaj toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta na ukupne emisije ovog polutanta bio je izuzetno veliki i iznosio je 67 odsto.
Samo u Beogradu, koji se po AirVisualu često nalazi na neslavnom prvom mestu najzagađenijih svetskih prestonica, kako pokazuju nezvanične procene, ima oko 200.000 individualnih ložišta koja za grejanje koriste čvrste energente.
(Espreso/Blic.rs)