PATRONOŽNA SESTRA SAKUPLJALA PELCERE, DANAS IMA SVOJ VOĆNJAK: Vidojka pravi domaće sokove, slatko i još mnogo toga!

Zdrava, domaća hrana u budućnosti bi mogla postati pravi luksuz. U ekspanziji instant proizvoda koji su potpomogniti gomilom hemijskih suplemenata džemovi i sokovi pravljeni po tradicionalnim recepturama mogli bi postati retkost. Međutim, još uvek ima onih koji se odlučuju da svoje voće prerarađuju u kućnoj radinosti i kao domaći proizvod ponude na tržištu. Bračni par Prelić iz Nove Varoši odlučili su da upotpune svoj kućni budžet upravo na ovaj način.

„Na padinama Zlatara gajimo sve vrste voća od kog kasnije pravimo slatko, sokove, kompote i likere. Naše voće gajeno je u srcu planinske lepotice, daleko od grada i prometnih saobraćajnica i ima poseban ukus. Gajenje voća i povrća nam je godinama bio hobi, ali od pre godinu dana kada je suprug Mole ostao bez posla u fabrici odlučili smo da sa našim proizvodima izađemo na tržište i ono što nas je iznenadilo, odlično prolaze“, kaže za RINU Vidojka Prelić.

Ona i suprug žive u Novoj Varoši, ali ih poslovi na seoskom imanju u Miševićima opuštaju i prisećaju na detinstvo. Voće su posadili na očevini i zato imaju još veći elan da da ga zalivaju, orezuju i od njega profitiraju.

„Ovo je bilo seosko domaćoinstvo mojih roditelja, tu sam odrastao sa braćom i sestrama. Štale su bile pune goveda, torovi puni ovaca jer je se od toga živelo u ovim krajevima. Deca su otišla trbuhom za kruhom u gradove, a Miševici kao i druga planinska sela ostali su pusti. Sada vidim da se dosta ljudi vraća na selo i to me raduje“, kaže Miloljub.

Na imanju uzgajaju toliko voća, koliko mogu da obrade sami. Pod malinom se nalazi desetak ari, nekoliko ari pod jagodom, a ribizle, joštu, ogrozd, aroniju i kupine gaje u manjim količinama. Planiraju i proširenje proizvodnje, a za to je potrebna podrška sina i ćerke. Vidojka je medicinska sestra, zaposlena u novovaroškom Domu zdravlja. Prva je došla na ideju o ovoj proizvodnji, a kasnije su se i ostali zaljubljenici prirode nadovezali i krenuli njenim stopama. Godinama unazad je kao patronažna sestra obilazila novovaroška sela gde je prikupljala pelcere ovih retkih vrsta voća koje opstaju na surovoj zlatarskoj klimi.

„Volim sve proizvode iz prirode da iskoristim kàko šumske tako i domaće. Sokiće pasterizujem, kao i sve ostale proizvode na starom “smederevcu”. Još uvek ne zarađujemo puno od ovoga, jer dosta naših proizvoda poklonimo prijatejima, rodbini i poznanicima. Dosta porudžbine nam stiže i preko naše instagram stranice “Dah Zlatara”, kaže Vidojka.

(Espreso/RINA)