KOLIKO ĆE KOŠTATI GREJANJE OVE SEZONE? Postoje najave

Radijatori po domovima u Srbiji praktično se nisu ni zagrejali u toplim probama pred novu sezonu, a potrošačima je "temperatura“ prilično podignuta zbog najava novih cena grejanja. Čak i tamo gde cene ostaju prošlogodišnje, a takvih mesta je ipak većina u Srbiji, privrednici i građani nisu sigurni da se to neće promeniti do proleća.

Svetske cene energenata, a pre svega gasa i struje, divljaju. Ovih dana su u Evropi ponovo na nivou iznad 100 evra za megavatčas za gas, i 130 do čak 230 evra po lokalnim tržištima struje u EU.

Grejanje u Srbiji neće biti papreno

Ove cene sa sobom vuku i cenu grejanja, zbog čega "zebe“ bukvalno cela Evropa. Međutim, u Srbiji barem sa tom stavkom ne bi trebalo da bude previše problema, uveravaju nas iz Udruženja toplana Srbije.

- Trenutna snabdevenost toplana je dobra, ugovoreno je između 53 i 90 odsto potrebnih količina energenata za sezonu. Ne bi trebalo da bude većih problema ni sa cenom energenata za preostale količine, jer od 60 toplana u Srbiji tek sedam ili osam je podnelo zahtev lokalnoj samoupravi za korekciju cene. Jedna je, ona u Somboru, čak tražila da se cena smanji – kaže za 24sedam Dejan Stojanović, predsednik Udruženja.

Poskupljenje su tražili Smederevo, Nova Varoš, Zaječar, Senta, Negotin i Novi Sad. Neki od tih novih cenovnika su već usvojeni, sa većim cenama u proseku od tri do 10 odsto. Najmanju korekciju zatražili su u Smederevu, 2,23 odsto a najveće od čak 25 odsto u Novoj Varoši.

Razlog je svima jasan i, ovoga puta bez mnogo pogovora, u ovom trenutku sasvim opravdan – skuplji gas i mazut.

- Za razliku od cene struje i gasa za domaćinstva, gde je određena i kontrolisana, za toplane kao i za privredu je slobodna. Određuje se delom prema naftnoj formuli, odnosno vezana je za cenu nafte koja ovih dana i meseci stalno raste, a delom prema troškovima transporta i distribucije koje odobrava Agencija za energetiku Srbije. Ni ti različiti procenti u zahtevima za povećanje cene nisu stvar nekakvog ćefa toplana, jer pitanje je kada je koja od njih poslednji put menjala cenu i šta koristi od energenata – objašnjava Stojanović.

Čeka nas mučna grejna sezona

To za naš portal potvrđuju i u Novoj Varoši, opštini čiji građani su mogli najviše da "nastradaju“.

- Opravdanje za poskupljenje koje je traženo da opština uvaži svakako stoji, samo možda ne u tom procentu. Poslednji put je cena menjanja davne 2015. godine, a od tada ko zna koliko se puta uvećala cena mazuta koji najviše koristimo, ili peleta – kaže za 24sedam Radosav Vasiljević, predsednik Opštine Nova Varoš.

Novi cenovnik sa 25 odsto višom cenom nije usvojen, a Vasiljević ističe i da neće biti u tom iznosu.

– Mi smo stara sredina, prosečna starost ljudi je od 47 do 50 godina i njih i njihove kućne budžete bi to značajno pogodilo. Ali cena mora da ide naviše, jer znamo koliko je energija poskupela a i još će. Videćemo da iz budžeta Opštine pokrijemo deo troškova "Energije Zlatar“, da ni oni ne budu u velikom minusu, a ni građani i privreda. Opštine koje nemaju pare za to u budžetu teško će proći kroz ovu grejnu sezonu – napominje Vasiljević.

Građanima jeftinije sticajem okolnosti

A da je ispalo da je i u energetici danas najvažniji tajming, pokazuje i "anomalija“ u Somboru, lokalnoj samoupravi koja je jedina smanjila cene grejanja za ovu sezonu. Kako je do toga došlo objašnjava za 24sedam Sanja Konjević, načelnica Odeljenja za privredu u upravi Grada Sombora.

- Po ustaljenoj metodologiji JKP "Energana“ je u septembru morala da podnese na usvajanje cenovnik za sledeću sezonu, da bi on važio od 1. oktobra. Oni su procenili da, sa tadašnjom cenom gasa, mogu da smanje svoju cenu grejanja za više od 10 odsto. Cenovnik je usvojen na Gradskom veću, ali je u međuvremenu cena gasa otišla "u nebo". Mislim da će aktuelna cena grejanja ostati za građane, a za privredu ćemo videti kako će se dalje kretati nabavna cena – objašnjava Sanja Konjević.

Ma kakve cene na kraju bile, Dejan Stojanović iz Udruženja toplana ne očekuje probleme sa snabdevenošću. Ugovorima je pokriveno 90 odsto potrebnog gasa, kojeg najviše i treba, 53 odsto mazuta, 90 odsto uglja, 45 odsto raznih oblika drveta i 65 odsto energije koja stiže od EPS-a.

- Gas, kao što znamo, dobijamo od "Gasproma“ na osnovu dugogodišnjeg ugovora i tu ne postoji mogućnost da gasa nemamo. Što se tiče cene, ni u novom ugovoru s Rusima od sledeće godine ne bi trebalo da bude promene, tako da smo barem sa te strane obezbeđeni – zaključuje Stojanović.

(Espreso/24sedam)