ZBOG BOLESTI NIKAD NISAM RADILA U STRUCI! Marija za Espreso priča kako izgleda njena borba sa ARTRITISOM (FOTO)

Povodom jučerašnjeg obeležavanja Svetskog dana borbe protiv artritisa, održana je konferencija pod sloganom "Vreme je za posao".

Posvećena je zapošljavanju pacijenata sa reumatskim i koštano-zglobnim bolestima.

U stvaranje boljih uslova za osobe sa RMD uključili su se Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje, Unija poslodavaca Srbije, PIO fond, predstavnici lekara i pacijenata.

Predsednica Udruženja ORS prim. dr Mirjana Lapčević otvorila je konferenciju gde je skrenula pažnju na to da rad pomaže osobama sa reumatskim bolestima i pojednostavljuje svakodnevnu borbu s bolešću, a poslodavci dobijaju kvalitetne saradnike uz dodatne državne beneficije zapošljavanjem obolelih koji imaju kategorizaciju invalidnosti.

- Reumatske bolesti mogu da utiču na radnu sposobnost, ali to ne znači da osobe koje boluju od njih ne mogu da rade. Posao za osobe koje pate od reumatskih bolesti nisu za njih samo osnov za materijalnu, već predstavlja i snažnu psihološku potporu u borbi za zdravlje. Uprkos različitim težinama oboljenja većina obolelih je i dalje radno sposobna uz minimalna ograničenja.

U Srbiji je više od 70.000 obolelih od artritisa. Većina obolelih pripada mlađim generacijama, do 35 godina. Često su nemotivisani i obeshrabljeni jer smatraju da su nekonkurentni u odnosu na zdrave građane na intervjuima za posao.

Zato je cilj motivisati obolele da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje za programe zapošljavanja, kao i radi procene radne sposobnosti kako bi se zaposlili ili pokrenuli sopstveni biznis.

Marija Kosanović je za Espreso rekla da je važno da se mladi orijentišu ka zanimanjima koja su prihvatljiva za njihovo fizičko stanje obzirom da imaju određena fizička ograničenja. Ona je napravila pogrešan izbor i zbog toga nikada nije radila u struci.

- Razbolela sam se kada sam imala oko dve i po godine. Počelo je sa bolovima u kolenu, ali svakako treba imati na umu da se to dešavalo osamdesetih. Mogućnost lečenja je bila skroz drugačija. Pored toga, vrlo vbrzo mi je postavljena dijagnoza, za 3 meseca. Već sa 11 godina nisam mogla sve da radim na fizičkom, imala sam ograničenje u laktovima, leđima, zglobovima i kostima. Upisala sam Tehničko-metalurški fakultet, trebalo je bolje da procenim svoje stanje i baš zbog toga nikada nisam radila u struci. Sada radim administrativni posao.

Kratko je objasnila i zašto razume poslodavce koji ne žele da prime osobe sa bilo kakvom vrstom invaliditeta.

- Nikada poslodavci ne kažu otvoreno, mi nećemo vas da zaposlimo zato što ćete biti stalno na bolovanju, reći će da ne zadovoljavate njihove kriterijume. Ali ja zaista razumem tu bojazan poslodavaca, treba naći balans. Nisu loši penali koje država nudi, zavšava Marija Kosanović aktivistkinja Udruženja ORS.

(Espreso)